Srbija ne bi trebalo da usvoji ni letnje ni zimsko računanje vremena, već TREĆE REŠENJE koje je za nas najbolje!

Alo.rs/ M. I.

Vesti

2019-03-10 15:00:29

Zemlje Evropske unije prestaju sa letnjim i zimskim računanjem vremena, a izvesno je da će ta praksa biti obustavljena i u Srbiji. Kakav će to uticaj imati na prosečnog stanovnika naše zemlje, ako se odlučimo za zimsko, a kako ako odaberemo letnje računanje vremena objašnjava sagovornik emisije na kanalu Studio B "Beograde, dobro jutro".

Studi B, Foto: Printscreen

Branko Simonović iz astronomskog društva "Ruđer Bošković" u emisiji "Beograde, ,dobro jutro" koja se emituje na kanalu Studio B, pojasnio je kako ovakve promene deluju na ljude i koji je najpogodniji obrazac računanja vremena.

Pročitajte još:

- Činjenica je da ne postoji jednoglasna podrška bilo kakvom rešenju, pa ćemo na konačnu odluku, barem kada je evrospki nivo u pitanju, sačekati još koju godinu. Nažalost, mi smo uvek u poziciji da nešto prepisujemo i očekujemo tuđa rešenja, pa što se tiče našeg odgovora na taj izazov verovatno ćemo se prilagoditi nekim globalnijim rešenjima - objašnjava sagovornik emisije.

Studi B, Foto: Printscreen

- Evidentno uticaj postoji. S druge strane moj utisak je da se ponekad u tome i pretera što opet ne znači da je pomeranje vremena bez posledica.

Što se tiče toga koji obrazac računanja vremena bi za nas bio najpogodniji, Simonović kaže:

Pročitajte i ovo:

- Postoji neka vrsta dileme u javnosti da li ostati na zimskom čitanju vremena ili trajno uvesti letnje, pri čemu se lično trudim da afirmišem i treće - takozvano vraćanje na staro stanje pre 83 godine koje po meni objedinjuje prednosti jednog i drugog rešenja i poništava njihove mane. Kada smo kod nedostataka zimskog vremena oni leže u tome što smo u međuvremenu pomerili radno vreme, pa kada se pogleda na vremenskim pesčanicima vidi se da mi vrlo neefikasno u zimskom čitanju vremena iskorišćavamo prvi deo obdanice, dakle prespavamo efektivno svetli deo dana - objašnjava ovaj stručnjak i dodaje:

- S druge strane kada bismo ostali u letjem čitanju vremena izmestili bismo se u istočnoevropsku časovnu zonu iz svoje srednjeevropske. Podne nam tad ne bi bilo u 12 nego u 13 časova. Činjenica je da je rešenje vraćanja na staro najoptimalnije i najbezbolnije. Ono bi podrazumevalo da ostanemo na zimskom čitanju vremena i da se radni dan odnosno radno vreme pomeri jedan čas unazad.