Srbi vlažnim peškirima kupaju pokojnika, a onda određenim postupcima teraju smrt. Jeziv posmrti običaj!

 

Verovanje u onostrani život duboko je usađeno u srpskom narodu i ono se možda i najbolje prepoznaje u detaljima spremanja pokojnika za sahranu. Mnogi naši običaji ukazuju na to – da će pokojnici živeti i dalje na onom svetu i za to su dokaz svi oni predmeti koji im se stavljaju u kovčeg.

Samo spremanje pokojnika vrlo je potresan čin, pogotovo jer se takav obred vrši u domu preminulog, pred njegovim ukućanima.

Čim pokojnik ispusti dušu, pristupa se pripremanju za ukop. Najpre se izvrši kupanje, brijanje i oblačenje pokojnika u svečano ukopno odelo. Kupanje vrši neki stariji čovek iz komšiluka ili žena ukoliko je umrla ženska osoba. Obično se telo opere vlažnim peškirima, muškarac se obrije, poseku nokti i obuče se novo odelo, koje pokojnik spremi još za života. Nekada se ovaj običaj kupanja pokojnika vršio isključivo napolju.

Kupanjem da se "otera smrt"

Pritom, sam čin kupanja obavezan je da ide smerom od glave ka nogama, jer se u narodu veruje kako će takvim činom „oterati smrt“.

Pokojnik se potom, oblači slojevito, a u njegov džep se stavljaju sitne pare, ogledalo i češalj, na ruku sat. Pored tela često se stavlja i dodatno odelo i obuća.

Tako opremljen pokojnik se postavlja na sto u nekoj velikoj sobi, ili ostaje u postelji u kojoj je preminuo, dok se ne pripremi kovčeg. Postavi mu se desna ruka preko leve na grudima, i ruke mu se svežu maramicom, tanjim peškirom ili debljim vunenim koncem, vežu mu se noge oko članaka, i glava ispod brade i preko temena, a oči mu se sklope.

Opelo

Za vreme opela, rodbina stoji sa desne strane kovčega, a kovčeg je okrenut tako da pokojnik gleda prema istoku. Dok traje opelo vlada potpuna tišina, i razume se, potpuna ozbiljnost. Krst stoji čelo glave pokojnika. Takođe, čelo glave postavlja se manji stočić na koji se stavlja žito, skuvano kao za slavu. U žito se stavlja jedna svećica Pored žita potrebna je i jedna flašica u kojoj je pomešano vino i ulje, (uspomena na svetu tajnu jeleosvećenja), kojim se posle opela preliva pokojnik.

U zakazano vreme dolazi sveštenik. Njega dočekuje domaćin i vodi ga u prostoriju gde je pokojnik. Pošto sveštenik uzme potrebne podatke o umrlome, kovčeg sa pokojnikom se iznosi u dvorište, gde se vrši opelo. U mestima gde ima kapela, svi dolaze u zakazano vreme na sahranu, i u određeno vreme se vrši opelo. Najpre se podele svećice svima prisutnima, koje se upale i drže u toku opela.

Sahrana

Kada se stigne do groba, kovčeg se spušta pored rake, dreše se ruke, noge i glava. Ukopnici to jest ljudi koji su kopali raku celivaju pokojnika, i neko od bliže rodbine.

Zatim ce kovčeg zatvara, zakiva ili zavrće poklopac i spušta se pomoću konopaca u zemlju. Gde je to običaj, sveštenik prelije ostatkom vina i ulja kovčeg u raki, razbije flašicu o neku alatku kojom je kopana raka, uzima grumenčić od prvog iskopanog komada zemlje i baca na kovčeg. Takođe i prisutni bacaju po komadić zemlje, a negde se baca i poneki novčić.

BONUS VIDEO: Muamer Zukorlić odgovarao na provokativna pitanja naše novinarke