Srbi jedu i piju na grobljima, ali iza toga postoji OBJAŠNJENJE!
Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.
Alo!/Vladimir Marković
"Bože, što ga uze, bio je dobar čovek... Ćer'o, vidi je l' su se poslužili oni ljudi tamo, imaju li šta da jedu", rečenice su koje se često mogu čuti jedna za drugom na našim grobljima. Zadušnice, sahrane, daće - nezamislivi su bez hrane i pića, što, kad razmislite - može da deluje pomalo morbidno.
Zato smo pitali etnologa Vesnu Marjanović - zašto Srbi jedu na groblju?
Prema njenim rečima, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji.
Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.
- U srpskoj tradicionalnoj kulturi zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada "deli" za duše pokojnika i svih preminulih srodnika, predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima - objašnjava sagovornica "Blica".
Pročitajte još:
Trizna, gozba za pokojnika
Kod starih Slovena takođe su priređivane gozbe pokojnicima poznate kao trizne – kada su živi organizovali posebne svečanosti posvećene precima.
- Inače, hrana koja se na groblje iznosi za "deljenje", prema verovanju "ide" pokojnicima pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja - kaže naša sagovornica.
Takođe, ostavljanje hrane na grobnim mestima ili bilo gde drugde na groblju, na većini grobalja je zabranjeno. Tako da smete da jedete, ali morate da pojedete sve, ili da ostatke hrane vratite kući.