Slepci spas traže u razvratu i bludu!

- Svi smo postali slepci koji idu kako mogu, drži se za ovoga, za onoga... Roditelji slepci vode slepu decu, reklo bi se da su normalni, ali nisu i svi u jamu upadaju. Jame su pune. Slepci traže svetlost iz zemlje, iz televizora, po gatanjima, po vračanjima, pa magiji, po razvratu, po bludu, a sveštenik i Gospod, u praznoj crkvi propovedaju o svetlosti. Naš gospod nije, braćo i sestre, kao lekari, spsecijalista za nešto nego za svaku nemoć i za svaku bolest. I on je danas ovde, i slepci su sa njim, on ih vodi kroz vreme, a oni idu za njim i vape. Bog prohodi sve gradove, evo ga u i Budvi, došao je nikog ne pita, a koga će da pita onaj koga svi pitaju, on je onaj koga sunce pita da li danas da izađe, koga i more pita da li danas da bude na Slovenskoj plaži. On dolazi u naš grad, ulazi u svoj hram, okolo trešte muzike, pevaju pevačice, igraju igračice, kockari kockaju tražeći svetlost u novcu, bludnici u bludu, grešnici u grehu, ljudi u demonoma, a on ulazi i slepci za njim viču ”Pomiluj nas Isuse, sine Davidov” - počeo je propoved otac Rafailo. U nastavku kaže da Gospod pre ulaska u hram oblači odežde svešteničke, kao što ih i vladike oblače.

- A kada vladika ulazi u hram to je isti taj Gospod u odeždama, kao što hirurg oblači onu uniformu pre operaciju, vladika oblači svoje odelo, kao što oblačimo i mi sveštenici, nismo mi u odelima, u kravatama u trenerkama, zamislite da nas vidite ovde u nekom skupom odelu, u kreaciji modnih kreatora, vi biste se sablaznili. Kada se vladika obuče, Hristos je u njemu prisutan, on ulazi u oltar, seda na gornje mesto kao sam car nebeski, a slepci su i dalje slepi. Sa važnih govornica, u parlamentu i na drugim mestima se ne odlučuje ništa, u tim velikim zgradama gde mislimo da se odlučuje, to je zabluda, ni sam đavo u njih ne veruje, ni onaj koji ih je tamo instalirao, oni su samo glineni golupčići, gospod i vladike mogu pomoći slepcima - završio je otac Rafailo, a onda pozvao vernike da što češće dolaze u hramove božje.