Slavko (23) nema bubrege, teško podnosi dijalize: Želi da pije vode koliko poželi i da ima decu

Primarna bolest koju Slavko ima je tuberozna skleroza, odnosno mutacija gena koja se trenutno ne leči. Nije nasledna, već stečena, a dijagnoza mu je potvrđena u Sloveniji. Uz supresivnu terapiju drži se pod kontrolom.

- Probleme sam počeo da imam sa nepunih 18 godina, u vidu hipertenzije. Već posle šest meseci krenio na hemodijalizu u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Na redovnom programu dijalize tamo sam bio tri puta nedeljno, na po četiri sata. Nekada je trajalo i duže od četiri sata, nekad više od tri puta nedeljno. Išao sam tamo dve i po godine, kada se pojavio bubreg koji je porodica Ašanin iz Omoljice pristala da donira i time mi 2017. godine okonča agoniju. Ali, to je bilo samo privremeno. Šest meseci pre te transplantacije izvađena su mi oba bubrega - priča Slavko za "Telegraf".

Prvi problemi javili su se već posle tri meseca, kada je njegov organizam pokušao da odbaci transplantovani bubreg. Tada su doktori iz Tiršove uspeli da ga spasu, ali, nažalost, bubreg je bio funkcionalan sve ukupno nešto kraće od dve godine.

- Oktobra 2019. godine ostajem u Tiršovoj nakon dolaska na kontrolu jer su rezultati bili loši. Pokušana je terapija lekom "mabtera", koji košta oko 10.000 evra, ali je bila bezuspešna. Uveliko sam bio punoletan kada sam drugi put krenuo na hemodijalizu. U Tiršovoj su mi uradili najbolji pristup za dijalizu, takozvanu av-fistulu u ruci i poslali me u matičnu bolnicu u Pančevu gde sam i dan danas na hemodijalizi tri puta nedeljno, četiri sata dnevno - dodaje on.

Transplantovani bubreg je izvađen, tj. urađena je nefrektomija u Urgentnom centru u Beogradu, tako da je Stanko ponovo bez oba bubrega od januara prošle godine. Zbog toga mora da jede i pije što manje, jer se sve što unese u organizam "izvlači" kroz dijalizu.

- Dijalizu jako teško podnosim. Zbog nje mi pada pritisak, nemam snage, malaksao sam i jednostavno "isušen". Tokom skoro svake dijalize imam grčeve u celom telu - u vratu, prstima, leđima, abdomenu, pa čak i jeziku. Ipak, najveći problem mi je što smem da pijem samo pola litra do litar vode dnevno i što sam stalno žedan i umoran. Želeo bih da nastavim sa normalnim životom, bez mukotrpnih dijaliza, da mogu da pijem vode koliko želim i da, pre svega, imam decu - iskren je Stanko.

On sa lečenjem mora da nastavi u inostranstvu. Transplantacija bi trebalo da bude obavljena u Aćibadem klinici, ali su pregovori sa ovom zdravstvenom ustanovom još u toku.

- Sama transplantacija košta više od 20.000 evra. Dodatni novac potreban je za dijagnostiku mene i donora, put i smeštaj, kao i terapiju. Još nije poznato koja je ukupna suma koja će da bude potrebna, to ću tek da saznam. Bilo bi poželjno da se transplantacija odradi što pre jer dijaliza slabi ceo organizam, počev od srca - objašnjava.

Da bi sakupio novac za lečenje i vratio se normalnom životu jednog mladog čoveka, Stanku je potrebna sva pomoć koju može da dobije.