Za 600 dinara napravite i do 10 tegli džema! Uz pomoć ovih trikova garantovano ćete imati najbolju slatku zimnicu

Pravljenje slatke zimnice polako se vraća među već pomalo izgubljene navike u našim domaćinstvima

Voće pijaca
Foto: Masanori Jošida

Ne kuvaju samo oni koji imaju višak voća, nego je i sve više ljudi koji žele domaću hranu. Kada se pribavi sirovina, od ulaganja ostaju obično samo još potrošena struja i šećer.

Leto je vreme za spremanje zimnice i vaganje da li se trud uložen u njeno kuvanje zapravo isplati. Kada je reč o slatkim delicijama u teglama, domaćice nam kažu da računica postoji, iako su kupovni džemovi u hipermarketima po cenama sve dostupniji.

Cena kilograma šljiva na gradskim pijacama kreće se od 40 dinara po manjim mestima do 80, koliko je na tržnicama u Beogradu i Novom Sadu.

- Jeftinije je svakako, vredi se malo pomučiti i spremiti. Pre svega znaš šta si skuvao i znaš šta ćeš jesti. Ako se za 10 kilograma šljiva izdvoji 400 dinara i još stotinak za šećer, uz malo uloženog truda dobićete desetak tegli pravog domaćeg pekmeza. Kvalitet po toj ceni sigurno se ne može naći u trgovinama. Jedino je zamorno kuvanje. Ovogodišnje šljive su dosta vodenaste, pa im treba dosta vremena da voda ispari - rekla nam je Slobodanka Kolar, domaćica iz Novog Sada.

Računica

Na pijacama kilogram kajsija i jabuka je od 150 do 250 dinara, breskve su od 100 do 150 dinara, kruške su oko 200 dinara. Maline stoje 500 dinara, narandže oko 200, dok su trešnje i višnje bile oko 150 dinara za kilogram.

Džemovi od kajsija, jagoda, pomorandže, šljiva, smokava, šipurka i malina koštaju od 350 do 450 dinara za 400 grama. Dok su džemovi od jagoda, malina i pomorandži obično u teglicama od 250 grama sa cenom od oko 300 dinara. U hipermarketima 700 grama marmelade od breskve i kajsije košta do 300 dinara. Marmelade od jagode te mešane, u pakovanjima od 370 grama, koštaju oko 170 dinara. S druge strane, mnogi voćari u svojim domaćinstvima prave slatke zimnice.

Prerada

Jelena Izljamović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije iz Topole, otkriva nam koji su to trikovi koji garantuju zimnicu vrhunskog ukusna. Kod pravljenja slatkog, kompota ili džema važan je, kako kaže, procenat suve materije u voću, jer to je pokazatelj koliko treba sipati šećera.

Tehnologija prerade voća se deli u dve kategorije; topla prerada; džemovi, slatko, kompoti, te hladna prerada koja podrazumeva smrzavanje.

- Mi prvo kuvamo šećer, pa kasnije dodajemo voće. Odnos šećera i voća, zavisi od voća, ne kuva se isto slatko od ribizle i od šljiva ili višanja. Slatko od ribizle je suvo, pa se na jedan kilogram šećera sipa 600 do 800 grama ribizle, ali ta procena zavisi od suve materije u voću. Kod višnje odnos je jedan kilogram šećera na jedan kilogram višnje, ali i to zavisi od godine, sadržaja suve materije u višnji. Ako je godina kišna, voće ima više vode, zato se stavlja više voća, a manje šećera. Ipak, najpre treba uraditi sadržaj suve materije, pa onda izračunati koliko ćeš šećera upotrebiti. Svako voće mora da ima oko 70 odsto suve materije da bi bilo slatko - kaže Izljamovićeva, koja zajedno sa porodicom u Topoli proizvodi slatko, džemove, rakije i likere.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi