Deca dozivaju mrtve roditelje, majci otkinuta glava, desetine izgubljenih života. Moćnim mašinama nadoknađujemo komplekse, bahati smo i nekulturni!

Alo.rs/V.Đ.

Vesti

2020-07-29 13:47:56

Vozači nisu svesni sopstvene odgovornosti

Saobraćajne nesreće u Srbiji, Foto: Ilustracija

Ovog leta u Srbiji se dogodilo niz stravičnih saobraćajnih nesreća sa smrtim ishodima, a u nekoliko su učestvovale čitave porodice. Celu zemlju potresla je i digla na noge vest da su na nakon nesreće na pružnom prelazu između Šapca i Loznice deca sa otvorenim prelomima dozivala mrtve roditelje, da je ženi od siline udarca otkinuta glava, potom udes kod Sombora u kom su živote izgubili sedmogodišnjak i beba itd.

Nakon ovakvih saobraćajnih nesreća za učesnike udesa je nažalost najčešće kasno da se urazume, ali se stalno nameću ista pitanja - šta učiniti da se ovakve tragedije više ne događaju, kako kod vozača probuditi poriv da poštuje propise, ali i svest i savest, nadasve osećaj građanske odgovornosti...

- Očigledno je da ljudi kada sedaju za volan nisu u dovoljnoj meri svesni sopstvene odgovornosti. Nonšalantni su, uvereni u bezbednost, jer poseduju, kako kažu, dobre, snažne, moćne i sigurne automobile. Te reči su postale kao neka poštapalica. Vozači veruju da će te moćne mašine uspeti da koriguju sve njihove lične greške. Međutim, u praksi se pokazuje da je lični faktor onaj odlučujući. Čini se da ljudi zbog brzine života i velikog broja obaveze, tu vožnju ne prilagođavaju svojim kapacitetima, mogućnostima, nadasve sposobnostima - objašnjava Aleksandra Janković.

Aleksandra Janković, Foto: Printscreen

Pročitajte:

Naša sagovornica dodaje da nažalost mnogi vozači danas ne vode računa što u kolima često imaju decu, već koriste mogućnost da brže voze, kako bi što kraće vreme proveli u putu. Pritom, često zanemaruju faktor umora i stresa, što je, kako ukazuje, ogromna greška. Uz to je mnogo onih vozača koji u toku vožnje koristi telefon, ne samo što ga drži u ruci i razgovara, nego čak i poruke kucaju.

- Svaki vozač mora da bude svestan da je odgovora ne samo za sebe, već i na svoje saputnike, ali i druge učesnike u saobraćaju. Stoga bi bilo potrebno da se pokrene jedna ozbiljna kampanja. Za neke čak i revizija izdatih vozačkih dozvola, jer ima dosta onih koji sistematski idu iz greške u grešku, sve dok ne bude neka tragična posledica. Ovo je važna tema, ovo stanje je kao neka vrsta specijalnog rata, priča Aleksandra Janković.

Kabadahije za volanom vide samo tuđe greške

Budući da su ljudi masovno uvereni da su odlični vozači, smatrajući pritom da su svi drugi učesnici saobraćaja izuzetno loši vozači, te uviđaju samo tuđe greške, nikako svoje od koji su mnoge često katastrofalne, upitali smo Aleksandru Janković da nam taj fenomen objasni iz ugla psihologa.

- Mi imamo tu lošu osobinu, verujemo da smo stručnjaci za sva pitanja. Čovek ne pronalazi da kod njega nešto nije u redu, polazi od toga da je savršen, pa sve mane vidi kod drugih. To je najklasičniji i najprimitivniji mehanizam projekcije. Ne dozvoljava se bilo kakva slabost i suočavanje sa sopstvenim manama. Za mnoge, a posebno muškarce, automobil je produženi deo, vidljivi aspekt njegovog ega, tako da su "kola odlična", a on još bolji - objašnjava Janković.

Naša sagovrnica dodaje da se u toku saobraćaja često čuju i seksistički komentari, što je prema njenim rečima apsurdno.

- Još uvek ima onih muškaraca koji kako vide ženu da vozi, odmah nešto loše prokomentarišu, a to uglavnom govore muškarci koji su loši vozači. Posebno se primeti šta je tokom vožnje uradila ta neka žena, a pritom ne zapaža šta je on uradio. Kod mnogih ljudi frustracija i akumulirani stres dolaze do izražaja baš u saobraćaju. Čak i kod onih za koje nikada ne bi pomislili da, žargonski rečeno, polude i da se ponašaju kao kabadahije. Taj saobraćaj, dakle, za takve vozače, postaje neki poligon za dokazivanje, predstavlja pokušaje da se neki kompleksi i osećanja inferiornosti pokrije uverenjem da je dobar vozač kao Flojd - kaže psiholog Aleksandra Janković.

Ona ističe da je psihologija ljudi vrlo zanimljiva što se tiče mera opreza.

Ključ je u ličnoj odgovornosti

Psiholog Aleksandra Janković ističe da svako ko preživi saobraćajnu nesreću čitavog života nosi traumu, pod stalnim je pritiskom onog ružnog, strašnog što se dogodilo, zbog čega je poželjno da zatraže stručnu pomoć.

- Kako do takvih situacija ne bi došlo, važno je da čovek u okviru lične odgovornosti, koja treba da bude prioritet, ima na umu moguće posledice. Ukoliko već ne može da savlada svoj bes, frustraciju ili loše osećanje, zatraži stručnu pomoć, ako ne zbog sebe, onda bar zbog drugih - kaže Jankovićeva.

Zlatko Nikolić, kriminolog, Foto: Media centar

BAHATOST, BEZOBRAZLUK I NEKULTURA

Kriminolog Zlatko Nikolić tvrdi da su glavni uzroci stravičnih saobraćajnih nesreća u Srbiji poslednjih nekoliko nedelja, bahatost, bezobrazluk i nekultura.

- Klinci se takmiče u brzoj vožnji u tunelima i u prelasku na crveno, a taj adrenalinski izazov ne mogu da obuzdaju ni motociklisti - kaže Nikolić.

On ističe da mladi moraju biti svesni kakvu opasnost izaziva takvo ponašanje u saobraćaju, apelujući na roditelja da se "uozbilje i deci ne dozvoljavaju manijačenje u skupim automobilima".

- Roditelji moraju da znaju da nekim jakim recimo BMW-om ne može da vlada neki balavac. Pre neki dan sam kod Tanjuga video klinku koja parkira hamera na kom pritom na registarskim tabliama nema broj, već svoje ime, šta bih rekao... Nije ni ona kriva, neko joj je kupio taj automobil kakvom ona nije dorasla. Dakle, neko doprinosi broju žrtava u našem saobraćaju. Kao što doprinos žrtve imate u kriminalnim radnjama, tako imate i u ovome - objašnjava Nikolić.

Ovaj kriminolog ukazuje da bahatost za volanom često vodi u nesreću, a to se, kako podseća, poslednjih dana često moglo videti na našim cestama.

- Vozač koji je svojim nepromišljenim, nesmotrenim manervom nedavno u smrt odveo svoju decu, u punoj liniji je preticao vozila ispred, a time je druge učesnike u saobraćaju naterao da slete s puta. Oni koji dožive nesreću su češće krivi nego što nisu - kaže Nikolić.

Za razliku od psihologa Aleksandre Janković, kriminolog Zlatko Nikolić ne smatra da bi kampanja na nacionalnom nivou koja bi za cilj imala podizanje nivoa bezbednosti u saobraćaju urodila plodom.

- Pre nekoliko godina je bila neka kampanja i ljudi se nisu opametili. Pooštravali smo kazne, pretilim, upozoravali, apelovali, ali izgleda da je uzalud - kaže Nikolić.

Naš sagovornik ističe da je jedino dobro u domaćem saobraćaju što se poboljšava stanje na putevima.

- Zidaju se putevi, auto-putevi, magistrale, rade se proširenja, rekonstrukcije, krpe se rupe, ali i sistem elektronske kontrole nepropisnog parkiranja Oko sokolovo, pa se saobraćaj mnogo lakše odvija - priča Zlatko Nikolić.

Nose jugića, a džipa neće

Kriminolog Zlatko Nikolić ističe da je ključ u rešavanju ovog problema možda u sprovođenju donetih mera, da svako ko napravi prekršaj mora da plati kaznu.

- Ne može kazna da se ne naplati onom ko vozi skupog džipa ili hamera, a odere se onaj ko vozi jugića. To stvara revolt koji izaziva inat - poručuje Zlatko Nikolić.