Ruski sveti čovek prešao 2.000 kilometara, u srce Srbije donosi ČUDOTVORNI KRST!

Ovaj duhovnik u Kingisepu, u dalekoj Rusiji, gradi crkvu posvećenu srpskom knezu Lazaru i caru Nikolaju II Romanovu. Izgradnju prvog srpsko-ruskog hrama poverio je Pravoslavnom duhovno-prosvetiteljskom centru "Ljubav" iz Zemuna.

Starac gazi devetu deceniju. Iako je godinama teško pokretan, ovo je njegov sedmi dolazak u Srbiju. Obišao je i srpske svetinje u Crnoj Gori i na Atosu. Vreme provodi u dubokoj molitvi. Govori retko, u izuzetnim situacijama.

Reporteru Sputnjika se, ipak, obratio:

„Dao sam 2006. godine blagoslov za formiranje škole u ovom centru, poslali smo i ikonu Svetog Jovana Bogoslova, koja se sada nalazi ovde u kapeli u Zemunu. Sada sam došao da duhovno podržim Vojislava Despota u izgradnji verskog centra i da podstaknem odlazak srpske dece u Rusiju i dolazak ruske dece ovde“, rekao nam je starac.

Duhovnik, izuzetno cenjen u Rusiji i celom pravoslavnom svetu, dao nam je blagoslov da sa njegovim bratom u molitvi i već deset godina pomoćnikom u svakodnevnim aktivnostima monahom Venijaminom Semjanovom, razgovaramo o još jednom razlogu dolaska u Srbiju.

- Molili smo se u Ravanici, Ljubostinji, ali sada želimo da se poklonimo drevnim svetinjama srpske zemlje na Kosovu i Metohiji. Vladika Teodosije pozvao nas je da sledeće godine posetimo njegovu eparhiju, povodom 630 godina od Kosovske bitke i 800 godina od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Ali, eto, Bog je želeo da se ta poseta desi baš sada - priča monah Venijamin.

Iako je Kingisep od Beograda udaljen dve hiljade kilometara, a bratija živi bez preteranog dodira sa civilizacijom, monasi jako dobro znaju kakve su političke prilike u našoj zemlji, odnosno na Kosovu i Metohiji, gde su se zaputili. Znaju i da postoji mogućnost da na Jarinju budu zaustavljeni.

- Albanci su samo oružje Amerike i NATO-a. Nisu oni ti koji ne puštaju Srbe na Kosovo. Politika ne može da se poredi sa suštinom života na terenu. Kako su nekada rusku zemlju zauzeli Tatari, tako su i danas vas okupirali. Nije to prava okupacija, ali meni to trenutno deluje tako - kaže ruski monah.

Objašnjava da monah Varsanufije, kao i on i svi ljudi u crkvi, na stvari ne žele i ne mogu da gledaju na politički način, već iz Božjeg ugla, iz ugla vere. Zato se mnogo ne opterećuju činjenicom da možda neće stići tamo gde su krenuli. Uostalom, sve je u Božjim rukama, kaže monah.

"Kosovo je srce srpske zemlje, bilo je pre, i biće uvek. To se neće promeniti, šta god da se desi. Naš je zadatak pre svega da se molimo za mir. Želimo da Srbi i Albanci žive u miru na toj zemlji, kao Grci i Turci na Kipru. I živeli bi mirno, da nije došao neko sa strane i napravio nerede, haos. To uvek može i ovde da se dogodi, ako bi oni to hteli. Oni donose zao duh, koji izaziva svađu i nerede, a mi smo dužni da donesemo duh slobode i mira. Pre svega, ljubavi".