Ruši se 20.000 objekata?!

U Građevinsko-industrijskoj komori navode da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji i da bi država trebalo da kažnjava privatne investitore koji varaju kupce, a nedovršene državne objekte da reši prodajom ili privede nameni.

Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rekla je da nedovršene stambene zgrade tretira Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa obavezu svih investitora da započnu radove u roku od dve godine od pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Ona objašnjava da postoji i apsolutni rok od pet godina u kojem svaki investitor mora da pribavi
upotrebnu dozvolu.

- Zakon je dao izuzetak i tiče se situacije kada je objekat završen više od 80 odsto. Onda organ koji
je izdao osnovnu dozvolu može produžiti rok važenja te dozvoleza još dve godine. Ukoliko protekne rok, a ne traži se produžetak ili protekne i rok za produženje važenja građevinske dozvole, nju poništava organ koji ju je izdao - rekla je Damnjanović.

Zakon predviđa i obavezu da se to rešenje dostavi Poreskoj upravi na teritoriji opštine ili grada na kojoj se nalazi ta nepokretnost, a investitor je u toj situaciji dužan da plaća porez na imovinu kao da je objekat završen.

Damnjanović dodaje da su svi pomenuti propisi počeli da se primenjuju u Srbiji tek od izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji iz 2011.

- Mi nemamo nikakav problem da se u redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorima utvrde te činjenice, ali se postavlja pitanje koje je pre svega svojinskog karaktera, šta sa objektima izgrađenim pre 2011. Postoji nekoliko načina da građevinski inspektor, u okviru svojih ovlašćenja, u inspekcijskom nadzoru konstatuje činjenicu da neki objekat predstavlja problem za bezbednost i sigurnost, te da ugrožava odvijanje saobraćaja, komšije i slično i naredi investitoru, ako je poznat, da obezbedi to gradilište - kaže ona.

U tim situacijama se, navodi Damnjanović, ide na meru obezbeđivanja takvog objekta postavljanjem ograda.

Takođe, za svaku izgradnju objekata, posle izdate građevinske dozvole, moraju se prijaviti radovi i u prijavi se navodi vreme početka i završetka radova.

Građevinski inspektor ima mogućnost i obavezu da, ako utvrdi da su ti rokovi za završetak istekli, investitoru u roku, koji ne može biti kraći od 30 dana niti duži od 90 dana, naredi završetak objekta.

Ukoliko on to ne učini, predviđene su prekršajne kazne, kao i kazne za privredni prestup.

- Kada ne završite objekat u apsolutnom roku i kada nadležni organ poništi građevinsku dozvolu, takav objekat po automatizmu može biti predmet rušenja - precizirala je Damnjanovićeva.

Ona dodaje da su nedovršene zgrade i drugi objekti česta pojava u većim gradovima, da u skoro
svakoj lokalnoj samoupravi postoji bar jedan takav objekat, kao i da, nažalost, ne postoji popis nedovršenih i napuštenih objekata.

- Međutim, ako sledimo ono što piše u Zakonu o planiranju i izgradnji, svi oni koji izdaju građevinske dozvole u obavezi su da kontrolišu apsolutni rok za pribavljanje upotrebne dozvole, pa se na taj način stvara evidencija. Problem predstavljaju objekti izgrađeni u ranijem periodu, jer se tu zadire u svojinska pitanja i neka ustavna prava građana.

Pravni osnov bi bio stečen samo ukoliko za takvu građevinu, a znamo da su često mesto okupljanja narkomana i nemilih situacija, građevinski inspektor naloži njegovo rušenje ukoliko predstavlja opasnost za okolinu, život i zdravlje ljudi i imovinu.

Damnjanović kaže da postoji još jedan izuzetak u kojem se ne primenjuje apsolutni rok od pet godina, to jest ne odnosi se na objekte iz člana 133, a to su kapitalni projekti čija izgradnja traje i po nekoliko godina.
To su objekti komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, kao i porodični stambeni objekti, koje ljudi grade za svoje potrebe.