Razbiće nas stravični toplotni talasi u narednih nekoliko godina! Samo nas jedna stvar može spasiti totalne katastrofe!

 

Naime, usled velike emisije štetnih gasova koji se šalju u atmosferu efekat globalnog zagrevanja polako već pokazuje svoje zube, zbog čega je, sudeći prema rečima stručnjaka, budućnost klime koja nas čeka u narednim decenijama veoma tmurna.

NASA i američki NOAA objavili su pre nekoliko dana da je ovogodišnji septembar bio najtopliji septembar otkako se meri temperatura u atmosferi širom sveta, odnosno od 1880. godine. Ove organizacije su otkrile i to da je 2019. godina u periodu od januara zaključno s krajem septembra, u tom intervalu bila druga najtoplija godina u istoriji, te da će do kraja godine sigurno ispasti da će tekuća godina biti najmanje četvrta najtoplija ikada.

Prema pisanju portala Ekspres, ovo što se događa neugodno se uklapa u najnovija predviđanja klimatskih promena po kojima će kroz dve, dve i po decenije, suše početi da pretvaraju Panonsku niziju praktično u pustinje, po kojima će Mediteran, kao i Dalmacija i Kvarner s Istrom, trpeti užasne nestašice vode. Poput Hrvatske, istu sudbinu čeka i Srbija, ali i ostale zemlje regiona, a i sveta.

Sledom istih klimatskih modela prognoze su da će 2059. godine Beograd imati između 22 i čak 40 dana toplijih od 32°C, a da će u Splitu biti između 25 i 51 dana. Razvijeni svet i industrijske sile u nastanku istovremeno ne samo da ne uspevaju da smanje zagađenje atmosfere ugljen dioksidom kako bi se zagravanje zaustavilo na 1,5°C, zapravo još malo pa smo tu, pa i preko toga.

 

Iz godine u godinu sve je gore i ovakvim stopama, katastrofalne prognoze klime, nisu nimalo lažne i predviđaju da će do 2100. godine svet postati topliji za između 3 i 4°C više od proseka iz 20. i 19. veka.

Svet je sada tu gde jeste, upravo je imao svoj najtopliji septembar u istoriji i juri prema najtoplijem oktobru ikada. Ovakav razvoj situacije s klimatskim promenama na Zemlji znači da je šest poslednjih godina, otkako se meri temperatura na zemlji još od 1880. godine, ujedno i šest najtoplijih godina.

Ono što sa sigurnošću znamo jeste da u budućnosti leta u našoj zemlji neće postati prijatnija. Koliko više temperature nas očekuju do kraja 20. veka direktno zavisi od toga u kojoj meri će države na globalnom promeniti svoj energetski sistem.

Ukoliko se u narednim decenijama ne odustane od fosilnih goriva, i izostane akcija neophodna da se Pariski sporazum ispuni, predviđanja nisu ohrabrujuća. Analize za Srbiju, u slučaju ovog scenarija, pokazuju da ćemo u proseku imati oko 4 toplotna talasa više nego danas, koji će biti znatno duži, ali i da pojedine ekstremne godine mogu biti jedan skoro pa neprekinut toplotni talas. U tom slučaju imaćemo leta tokom kojih se maksimalne dnevne temperature neće spuštati ispod 35 °C.

BONUS VIDEO: Bili smo u "karton sitiju" ispod Pančevačkog mosta