Stručni lekari o stanju Ratka Mladića: Da li je ispravno lečenje generala ventilatorima?

Stručnjaci objašnjavaju jesu li ovo regularne metode lečenja, kada se ventilatori koriste i mogu li da zamene terapiju.

Veštačko hlađenje često neophodno

Dr Radmila Šehić, dugogodišnji lekar Hitne pomoći, objasnila je za Objektiv da se toplotni udar prepoznaje po tome što je koža suva, postoji vrtoglavica, telo je pregrejano i pacijent je dezorijentisan i bunovan.

“Kod toplotnog udara često mora rashladiti na veštački način, jer naš unutrašnji termoregulator u tom trenutku ne funkcioniše dobro. Najveća pomoć je rashlađivanje organizma. Potrebno je polako kvasiti unutrašnju stranu ruku i nadoknaditi tečnost. Potrebno je dati im običnu vodu, koja nije ledena, dok se stanje ne stabilizuje. Često vidimo da se takvim osobama pomaže rashlađivanjem lepezom ili novinama”, kaže dr Šehić.

Ventilator ne usmeravati direktno

Nije neobično da se takvim osobama pomaže tako što se odnesu u prostorije koje su rashlađene klima uređajem ili ventilatorima, ali je važno da oni nisu usmereni direktno u pacijenta.

“Optimalno je da u prostoriji bude oko 26 stepeni. Ne previše toplo ni hladno, već da temperatura bude optimalna i vazduh svež, kako bi se stanje što brže stabilizovalo”, kaže dr Šehić.

Temperaturu ne spušta klima i ventilator

Ukoliko nije u pitanju toplotni udar, već povišena temperatura, osobu je zapravo potrebno utopliti, sve dok temperatura ne pređe 38 stepeni, kako bi se omogućila akumulacija toplote.

“Kada pređe 38, osoba će sama osetiti da joj je vruće i da joj je potrebno rashlađenje. Tada se ide na obaranje temperature, rashlađivanje mlakom vodom, tuširanje i provetravanje prostorije. U redu je da se napravi blaga promaja, ali za ventilatorima i klima uređajima nema potrebe”, kaže dr Šehić.