Psihički poremećaji posle virusa kao gorki dodatak

Rezultati studije obavljene na uzorku od 402 pacijenta, koji su nedavno objavljeni u britanskom "Gardijanu", takođe svedoče da žene imaju veću šansu da obole od nekog mentalnog poremećaja, iako one bolje izlaze na kraj s fizičkim simptomima bolesti. Istražujući razloge zbog kojih polovina kovid pacijenata pati od psihijatrijskih poremećaja nakon što pobedi ovu tešku bolest, italijanski lekari došli su do zaključka da oluje i bure u predelu duše mogu nastati kao posledica imunog odgovora na virus korona, ali drugi deo objašnjenja svakako leži u psihološkim stresorima, kao što su socijalna izolacija, intenzivan strah od smrti, stigmatizacija i bojazan da bi ovaj fatalni virus mogli preneti bližnjima.

Komentarišući rezultate ovog istraživanja, docent dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske poremećaje "Dr Laza Lazarević", ističe da ne treba da čudi ovako visok procenat osoba koje su obolele od mentalnih tegoba nakon što su njihovi lekari proglasili pobedu nad koronom, jer fizičko zdravlje predstavlja jedan od bazičnih oslonaca svake ličnosti: situacija u kojoj su ugroženi zdravlje i život zato znači rizik po psihičku stabilnost svakoga od nas.

– Osobe koje su obolele od kovida 19 usmerene su na preživljavanje i dobijanje bitke protiv virusa. One mobilišu sopstvene snage i istrajavaju u toj borbi, ali kad se ta faza okonča, stvara se prostor da se čovek u psihološkom smislu suoči sa saznanjem da je bio životno ugrožen. Stoga nije neočekivano da se tek po prolasku kroz kritičnu situaciju jave simptomi povezani sa stresom, depresijom i anksioznošću. Koliko dugo će oni trajati zavisi od mnogo faktora, pre svega od načina na koji osoba pokušava da ih prevaziđe, prethodnih iskustava sa sličnim tegobama, podrške koju ima u svom okruženju i sposobnosti da prepozna i prihvati potrebu da se obrati stručnjaku za oblast mentalnog zdravlja – kaže dr Ivana Stašević Karličić.

Na pitanje da li su se i lekarima klinike "Dr Laza Lazarević" za pomoć javljale osobe sa sličnim simptomima koje su preležale kovid, ona odgovara da je od 16. marta više od 7.000 osoba potražilo pomoć preko Nacionalne linije za pružanje psihosocijalne podrške, pokrenute u saradnji s Ministarstvom zdravlja. U poslednjih nekoliko nedelja primetan je trend povećanja broja poziva osoba koje se nalaze u kućnoj izolaciji jer su pozitivne na virus korona. One se često žale na strah, neizvesnost, loše raspoloženje, osećanje krivice, loše spavanje i strepnju od lošeg ishoda.

– Uglavnom je reč o osobama koje su tokom lečenja od kovida imale fluktuacije kliničke slike, dug tok bolesti, a samim tim i neizvesnost u vezi sa ishodom lečenja, koja je povezana s njihovom zahtevnom porodičnom ulogom. Roditelji, samohrani roditelji i osobe koje se brinu o nekom nemoćnoj licu češće imaju psihičke tegobe i egzistencijalne strahove, jer nose odgovornost ne samo za svoj, već i za život svojih bližnjih. Takođe je važno da naglasimo da ima osoba koje su tokom lečenja razvile delirantne slike kao izraz težine obolevanja i komplikacija lečenja, uključujući i mehaničku ventilaciju. One su se i najčešće javljale s početnim ili potpuno razvijenim depresivnim simptomom, koji zahteva i uključivanje farmakoterapije – navodi dr Ivana Stašević Karličić.

Dodaje da nije sasvim sigurna da žene češće imaju psihičke tegobe nakon pobede nad virusom korona, već su, kao i do sada, spremnije da o svojim teškoćama otvoreno govore, s obzirom na to da su njihove "slabosti" socijalno i kulturološki prihvatljivije. Ne treba zaboraviti da su osobe koje imaju mentalne smetnje i kod nas i u svetu socijalno stigmatizovane, a simptomi psihičkih tegoba smatraju se znakom lične slabosti, nemoći ili neznanja, što može otežati ili prolongirati odluku osobe da potraži profesionalnu pomoć.

Da li ste preležali koronu?