OTKRIĆE VEKA Pronađene mošti Svetog Save, Turci ga nisu spalili na Vračaru?!

Mošti Svetog Save nisu spaljene na Vračaru, kao što se vekovima verovalo.

Sveti Sava
Sveti Sava, Foto: Tanjug

Najveći srpski svetitelj i dalje počiva u manastiru Ždrebaonik, nadomak Danilovgrada, nedaleko od Ostroga. Iznad tela pogrešno je, slučajno ili namerno, uklesano ime Savinog naslednika na mestu arhiepiskopa Svetog Arsenija Sremca (što je nemoguće jer su njegove mošti uništene još u 18. veku i o tome postoje zapisi u Pećkoj patrijaršiji).

Književnik Vlada Arsić u svojoj novoj knjizi "Osinje gnezdo" detaljno se bavi ovom temom. Dok se kroz roman provlači i malo fikcije, Arsić u pogovoru, koji je ustupio javnosti, barata isključivo činjenicama baziranim na istorijskim i savremenim svedočenjima i dokumentima.

Arsić se, osim na svoja istraživanja, poziva i na istorijsko delo srpskog autora Mirka Dragovića, objavljeno početkom tridesetih godina prošlog veka. Ovaj je, naime, izričito tvrdio da Sveti Sava nije spaljen na Vračaru, kako se do tada verovalo. On je bio uveren da se zapravo ništa i nije dogodilo, a da je čitav mit o lomači potekao od samih Srba.

Mošti su, a o tome postoje i zapisi, odnete iz Mileševe pre turskog upada i skrivane su po pećinama dok nije prošla opasnost, a zatim u manastiru Dovolja, u Morači, u Kučima, naposletku u manastiru Ždrebaonik, gde su i danas. Ovo mišljenje na svoj način potvrđuje i zabeleška iz Pećke patrijaršije iz 1737. godine, u kojoj se opisuje stravičan turski pomor. Između ostalog, tada su oštećene ili uništene mošti mnogih svetitelja, a telo Svetog Arsenija izdrobljeno je i pretvoreno u prah, jedva da je pretekla samo lobanja. Samim tim potpuno je nemoguće da je u Ždrebaoniku telo Svetog Arsenija. Zanimljivo, iznad mošti je velika ikona upravo sa likom Svetog Save. Takođe, moštima nedostaje jedna ruka, po svemu sudeći, baš ona koja se čuva u Mileševi kao ruka Svetog Save, navodno jedino što je od njega preostalo.

Vlada Arsić posebno apostrofira jedan razgovor sa Dušanom Bigovićem, sinovcem preminulog profesora na bogosloviji Radovana Bigovića. Dušan je profesor na Cetinjskoj bogosloviji i Arsiću je pričao iz prve ruke o šokantnom događaju kojem je prisustvovao i mitropolit Amfilohije.

- Tog 9. novembra 2013. godine, uoči slave Svetog Arsenija Sremca, pristupilo se u Ždrebaoniku presvlačenju moštiju svetitelja. Po Dušanovim rečima, sve je bilo u redu dok nije otkrivena glava. A onda su zastali u čudu. Na čelu, iznad desne slepoočnice, videli su urezan beleg na kom je pisalo: "Sveti Sava, arhiepiskop srpski". U čudu i neverici, mitropolit Amfilohije Radović tražio je čak i lupu i umolio mlađe da dobro provere da ne piše slučajno naslednik Svetog Save. Međutim, bilo je napisano baš kako je i pročitano. Nakon kraćeg razmišljanja i nemog zagledanja, odlučeno je da se glava prekrije i ostavi kao što je bilo i ranije - priča Arsić.

Hram Svetog Save
Hram Svetog Save, Foto: Shutterstock

Istoričar Miloslav Samardžić, koji se bavio srednjim vekom u TV emisiji "Priče iz muzeja", a poznat je i po obelodanjivanju mnogih okolnosti vezanih za Dražu Mihailovića, smatra da je sve što otkriva Arsić sasvim moguće.

- Ne isključujem mogućnost da se mošti Svetog Save nalaze u Ždrebaoniku i da su na Vračaru spaljene neke druge mošti, ali to pouzdano može da se utvrdi jedino DNK analizom i to bi trebalo da se uradi što pre - podvlači Samardžić.

Književnik i režiser Dragoslav Bokan poručuje da su ova otkrića kakva su se dogodila pred očima mitropolita Amfilohija ili o kojima govori Dušan Bigović deo pokušaja da se srpski narod vrati na put vere.

- U slučaju pokušaja spaljivanja moštiju Svetog Save, raspršene čestice svetosavskih moštiju su prekrile Srbiju sa lomače na Vračaru i čitava Srbija je postala kivot Svetoga Save. To je dalo neku svetu dimenziju čitavoj našoj otadžbini. S druge strane, gotovo je nemoguće da su monasi iz onih vremena kad se dogodio taj pokušaj spaljivanja moštiju mirno čekali i gledali i da su provodili sve te dane i sate uzimanja i prenošenja moštiju, a da nisu učinili sve što su mogli, pa i po cenu života, da urade nešto što bi omogućilo da se u 21. veku otkriju mošti Svetog Save, koje su bile sakrivene. Tako da obe varijante idu nama u korist - i taj simbolični kivot Svetog Save i ta da te mošti postoje u dosad skrivenom obliku, koji se pred nama otkriva nimalo slučajno u ovom trenutku srpske istorije, kako bismo osetili da nismo sami i da nismo napušteni - navodi Bokan.

 

Povezane vesti

  • Korisnik: Милош
    14/12/2019 - 11:00
    Свети Сава, наш заступник пред Богом и целим ср(п)(б)ством. Лепо чути.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi