Drastično se menja maksimalna brzina, a ovo su razlozi
Na konferenciji SZO sredinom februara u Stokholmu, predstavnici državnih ministarstava za saobraćaj će utvrditi svoju strategiju do 2030. godine.
Tanjug/Zoran Žestić
Očekuje se da se maksimalna brzina od 30 km/h proglasi za svetsku normu.
Očekivao sam nervozu, gestikulacije užurbanih vozača, zvuke truba, dok sam prilazio Berlinu. U gradu – ništa od toga; svi voze oprezno, pa i u širokim glavnim ulicama, jer na području gradskog centra važi ograničenje brzine od 30 km/h.
Tu meru je doneo Senat najmnogoljudnijeg nemačkog grada. Ovde živi 3,7 miliona ljudi, svake godine im se pridruži novih 20.000. Broj vozila, buka i zagađenje vazduha se stalno povećavaju.
Berlin spada u gradove koji su prekoračili dozvoljenu graničnu vrednost Evropske komisije od prosečnih 40 mikrograma azotnog dioksida po kubnom metru vazduha. Prema Saveznom zavodu za zdravstvo, štetni gasovi u saobraćaju mogu da izazovu zdravstvene probleme poput astme.
Portparol Senata Jan Tomsen za DW kaže da „se od aprila 2018. eksperimentisalo sa brzinom od 30 km/h i da su godinu dana vršenja merenja. Rezultat: emisija azotnog dioksida se smanjila za 2,3 mikrograma po kubnom metru spoljnog vazduha u godišnjoj srednjoj vrednosti“ – što odgovara smanjenju koncentracije NO2 od četiri procenta.
Kada je reč o čitavoj 2019. godini, smanjenje u ulici Lajpciger štrase iznosi čak 11 mikrograma. Tomsen smatra da je za to zaslužno adaptiranje vozila, posebno autobusa, ali da je za petinu do četvrtine uspeha odgovorno i ograničenje brzine na 30 km/h. Razlog je što je za emitovanje štetnih gasova posebno „odgovorno“ ubrzanje, a kada je reč o tako maloj brzini, ono je mnogo kraće nego inače.
Na svih 17 mernih stanica na gradskom području 2019. je izmerena manja prosečna vrednosti nego 2018. Svakog dana se meri kvalitet vazduha, a od februara bi Senat trebalo da izda čak i aplikaciju za mobilne telefone preko koje bi svako mogao da ima pristup tim podacima.
„Tridesetica za bolji vazduh“
Merenja u poslednje tri godine su na glavnim ulicama pokazale da se količina štetnih gasova – smanjivala. Posle uvođenja maksimalne brzine od 30 umesto 50 km/h, NO2 se smanjio za 28 procenata. Te vrednosti, doduše, zavise i od vremenskih prilika, količine saobraćaja i ponašanja učesnika u saobraćaju. Ravnomerna vožnja je bolja za kvalitet vazduha od stalnog kočenja i polaženja, a vazduh posebno kvare dizel-automobili.
Senatorka grada Berlina za zaštitu životne sredine i saobraćaj Regine Ginter (vanstranačka političarka) smatra da bi pored ograničenja brzine na 30 km/h trebalo zabraniti vožnju „dizelašima“ u nekim ulicama i to u ukupnoj dužini od 2,9 kilometara. Ginter je prezentirajući svoje planove rekla: „Zdravlje ljudi se mora štititi, ali mi ne želimo da kupce dizel-automobila, koje je industrija prevarila, opteretimo više od neophodne mere“.