Ubrzo pošto su prvi srpski farmaceuti počeli u laboratorijama da prave apotekarske specijalitete, na red je došlo zakonsko regulisanje njihove prodaje, ali i oglašavanje, i to već 1848. godine.

 Bilo je potrebno manje od dvadeset godina od otvaranja prve apoteke u Beogradu do objavljivanja jedne od prvih naredbi Ministarstva unutrašnjih dela kojom se zabranjuje reklamiranje lekova nepoznatog sastava.

Želja za profitom s jedne i čudesnim ozdravljenjem s druge strane učinile su da, uz apotekarske specijalitete i lekove, tržište preplave „tajni lekovi” čiji je sastav bio nepoznat, ali su njihovi proizvođači i prodavci uveravali u njegove isceliteljske moći.

Ubrzo pošto su prvi srpski farmaceuti počeli u laboratorijama da prave apotekarske specijalitete, naročito popularne u drugoj polovini 19. veka, na red je došlo zakonsko regulisanje njihove prodaje, ali i oglašavanja.

Apotekarski specijaliteti, u vreme kada nije bilo organizovanog uvoza lekova, bili su uglavnom jedina dostupna terapija, a zbog pristupačne cene bili su i veoma popularni, rekla je na nedavnom predavanju o oglašavanju lekova u prošlosti i uredbama i zakonima koji su regulisali ovu oblast Jasmina Arsić, specijalista farmacije i predavač na Farmaceutskom fakultetu u Novom Sadu.

– Problem su bile reklame u kojima su se nudili preparati nepoznatog sastava, zbog čega je Ministarstvo unutrašnjih dela 1848. godine, zbog sve većeg broja bombastičnih reklama, kako su naveli, donelo naredbu da se preparat ne sme javno oglašavati dok se ne ispita od strane stručnih ljudi i odobri – rekla je Arsićeva na predavanju održanom u Institutu društvenih nauka u Beogradu u organizaciji Centra za bioetičke studije.

Mnoge tadašnje reklame, zanimljivo je, po svojoj sadržini ne odstupaju mnogo od nekih današnjih koje takođe nude potrošačima čudotvorne biljke, sirupe i čajeve koji leče širok dijapazon bolesti uz gotovo obaveznu napomenu da jačaju imunitet.

Arsićeva je navela primer oglasa iz „Zemunskog glasnika” iz 1868. u kojem izvesna kompanija iz Vašingtona reklamira lek čiji se naziv ne navodi, a koji navodno za tri dana leči groznicu i može se kupiti u Zemunu – u poslastičarnici. Ili tzv. čudotvorni „jodkali-sirup”, koji se na stranama novina „Starmali” iz 1887. reklamira kao najbolje sredstvo protiv sifilisa, otoka žlezda, glavobolje, kostobolje, reumatskih bolesti, bolesti živaca, teško „zarašćujućih” rana, pa i padavice, a „odličan” je i protiv grčeva u materici. Tih godina na tržištu su bile popularne razne „isceljujuće” masti, zmijske, gušterove, lavlje, pa čak i čovečije.

– Ministarstvo unutrašnjih dela obavestilo je javnost da je inspekcijom apoteka utvrđeno da se u nekima od njih mogu naći u prodaji masti dabra, psa, zeca, medveda i svinje i da osim svinjske masti, sve ostale nemaju baš nikakvo lekovito svojstvo – ispričala je Arsićeva.

Kupci se zato upozoravaju da će ako zatraže u apoteci zmijsku ili lavlju mast, dobiti, ustvari, svinjsku mast po „egzotičnoj” ceni.

Reklamiranje lekova nepoznatog sastava zabranjeno je zakonom 1881, a 1921. donet je Pravilnik o apotekarskim specijalitetima po kojem je za proizvodnju i oglašavanje leka neophodno odobrenje Glavnog sanitetskog saveta, neke vrste preteče današnje Agencije za lekove i medicinska sredstva.

– Pravilnikom o oglašavanju lekova u dnevnim listovima iz 1932. domaćim i stranim proizvođačima propisano je da za reklamiranje svog leka moraju imati odobrenje nadležnog ministarstva, a tekst i sliku oglasa morao je pre objavljivanja da odobri Stalni stručni savet za ispitivanje lekova. Kasnijim izmenama i dopunama ovog pravilnika bilo je zabranjeno oglašavanje u obliku zahvalnica, preporuka lekara – rekla je Arsićeva.

Ona se osvrnula i na današnje propise koji regulišu ovu oblast, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima i Pravilnik o oglašavanju lekova, dodajući da je dozvoljeno oglašavanje široj javnosti lekova koji se izdaju bez recepta, kao i da je kontrola reklamiranja i promocije sada u nadležnosti Agencije za lekove i medicinska sredstva. „Tajanstveni lekovi” i njihovo oglašavanje preživeli su vekove i reklamiraju se dan-danas i uprkos zabranama pronalaze svoj put do lakovernih ili očajnih kupaca.

Jasmina Arsić, kao naročito problematično, istakla je reklamiranje lekova na internetu i onlajn kupovinu neproverenih preparata, često i falsifikovanih medikamenata.

Perite zube „kalodontom” Kušakovića

Jedan od pionira oglašavanja u Srbiji bio je upravo apotekar – Petar Kušaković iz Šapca. U svojoj apoteci prodavao je brojne proizvode za ličnu higijenu, među njima i „kalodont” Kušakovića. Za oglašavanje ovog svog proizvoda Petar Kušaković nije žalio sredstava. Minijaturni strip, reklamu, za njegovu zubnu pastu izradio je Đorđe Lobačev i prvi kaiš se pojavio u „Politici” 1934. Prvi reklamni film u Srbiji bio je upravo za Kušakovićevu pastu za zube. Snimljen je 1926, trajao je osam minuta, a u njemu su glumili Nevena Urbanova, Ljubica Veljković i Branko Džamonja.