Prenosi je ovaj insekt, a posledice su stravične! Nema simptoma, a onda kreću teške infekcije! Ako vidite jako crvenilo na telu, ZOVITE HITNU!

Ovu zarazu prenose krpelji, a najugroženija su deca. Najveći problem svakako su oni pacijenti kod kojih bolest nije dala nikakve simptome.

Ako se ništa ne preduzme, kada prođe od šest do osam nedelja može da dođe do komplikacija kao što su zapaljenje moždanih opni, zapaljenje nerava, zglobova, srčanog mišića...

 

Krpelj koji je prenosilac lajmske bolesti, osim bakterije Borelija Burgdofer prenosi i druge bakterije i viruse koji izazivaju oboljenja granulocitne anaplazmoze, erlihioze i krpeljskog encefalitisa.

Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lajm (Konektikat, SAD) povodom epidemične pojave juvinalnog artritisa, a 1981. Burgdorfer je iz krpelja izolovao spiralno uvijen, pokretan mikroorganizam koji pripada rodu Borrelia, odnosno porodici Spirohetacea. U Srbiji je prvi slučaj zabeležen 1987.

 

Rezervoari ove bakterije su krpelji, glodari, jeleni i dr. Vektori infekcije su tvrdi krpelji koji prenose bolest na čoveka i domaće životinje, a ona se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni) i to uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi.

Lajmska bolest se klinički manifestuje pojavom lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda i to 3-32 dana nakon incidenta. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se testom indirektne imunofluorescencije ili primenom ELISA tehnika kojim se otkrivaju IgM antitela u serumu, likvoru i sinovijalnoj tečnosti zglobova. Nakon 1-3 meseca javljaju se IgG antitela koja se dugo održavaju. Izolacija uzročnika se ne praktikuje. Kao konfirmacioni test može se koristiti i Western blot.

Terapija ove bolesti zavisi od njenog kliničkog stadijuma. Obično se koriste: penicilin, tetraciklini i hloramfenikol, a kod neuspešne antibiotske terapije u trećoj fazi preporučuju se i kortikosteroidi.Osim Lajmske bolesti krpelj prenosi pegavi tifus,zapaljenje mozga...