Prava istina o "leku iz pupčanika" na koji se odlučila svaka 20. porodilja u Srbiji!

* Čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika novorođenčeta trebalo je da predstavlja početak jedne nove zdravstvene revolucije

* U poslednjih 10-ak godina u Srbiji gotovo da nije bilo roditelja koji nisu razmišljali isplati li se dati par hiljada evra za budućnost svog deteta, pritom se nadati da im u toj istoj budućnosti uzorci matičnih ćelija nikad neće zatrebati

* Pojavilo se bezbroj banaka matičnih ćelija, bezbroj firmi koje su sebe reklamirale kao najuspešnije u čuvanju matičnih ćelija, pojavilo se istovremeno i bezbroj razloga za i protiv uzimanja uzoraka, što je među roditeljima unelo dodatnu zabunu

Kada je prvi put zatrudnela, Miljana Vasić je rešila da sačuva matične ćelije iz pupčane vrpce na rođenju deteta, kao i oko 30.000 žena u Srbiji.

"Pre deset godina kad smo ostavili matične ćelije, to je bilo u ekspanziji i tvrdili su "to je najbolje". U brošurama je pisalo kako leče gotovo 80 najtežih bolesti - od cerebralne paralize, autizma do malignih oboljenja" kaže Vasić za BBC na srpskom.

"Ipak, do danas ne znam nikoga ko je iskoristio te ćelije", dodaje ova kozmetičarka iz Beograda.

Na ovu bezbolnu, ali relativno skupu proceduru, u proteklih desetak godina u proseku odlučila se svaka 20. porodilja u Srbiji, podaci su Ministarstva zdravlja.

Međutim, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima je donet tek prošle godine, a početkom septembra usvojeno je nekoliko pravilnika koji prvi put bliže uređuju na koji način se mogu sakupljati i čuvati ljudske ćelije i tkiva.

"Pravilnici definišu ulogu banke ljudskih ćelija i tkiva u poslovima njihovog uzimanja, čuvanja, distribucije, uvoza i izvoza."

 

Novi propisi, međutim, nisu razlog zbog kog se poslednjih sedmica intenzivno govori o matičnim ćelijama.

One su u žižu domaće javnosti dospele kada je objavljeno da je kompanija Kriosejv izgubila dozvolu da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije.

Do ukidanja dozvole za rad jednoj od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi došlo je nakon prijave jednog korisnika iz Srbije.

Advokat Rastko Petaković rekao je medijima da je njegova sedmogodišnja ćerka koja ima autizam, proletos trebalo da ode na lečenje u Ameriku, ali su njene matične ćelije na putu do tamo uništene.

Tada je započeo istragu i podneo prijave na osnovu kojih je švajcarska Agencija za lekove i medicinska sredstva Svismedik oduzela Kriosejvu dozvolu.

Gotovo sve uzorke date "Kriosejvu" sačuvala je njihova firma za podršku - "Famikord" i kod njih će biti narednih pet godina, saopštili su iz ove kompanije.

Među više od 12.000 roditelja u Srbiji koji su matične ćelije poverili upravo Kriosejvu, bila je i Miljana koja kaže da je pre deset godina samo za ovu kompaniju i znala.

Niko od lekara im, kaže, nije direktno preporučio ovaj proces, ali su brošure bile dostupne u svim ordinacijama.

"Kada smo pitali lekare, govorili su nam da je to okej, ništa negativno, ali niko nas nije ni savetovao da to uradimo", ističe Miljana.

Kad je bila trudna 2010. godine, to joj je bilo "vau" i čudila se zašto svi ljudi koji su u mogućnosti, to ne rade.

"Kako su godine prolazile, a ja se više informisala, shvatila sam da nije to baš tako", kaže Vasić.

Kada je rodila drugo dete, njena porodica nije bila u finansijskoj mogućnosti da ponovi proceduru.

"Uvek mi je opcija da mu uzmemo iz mlečnih zuba te ćelije. Imamo još tri-četiri godine dok mu ne ispadnu", dodaje.

Ipak, to bi sada uradila samo zbog griže savesti prema detetu.

"Ne verujem ja sto odsto u to. Drugarici koja ima ćerku sa cerebralnom paralizom, preporučuju tu terapiju, ali niko ne kaže da će od toga da se izleči ili prohoda", zaključuje ova mama.

"Verovatnoća da bude iskorišćeno sve ono što je ostavljeno u privatnim bankama je jedan prema 2,5 hiljada, a to je 0,04 odsto", rekla je za RTS Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete.

Trenutno nema dokaza da je lečenje matičnim ćelijama efikasno protiv autizma, pisala je Ališa Holadej, direktorka Fondacije za nauku o autizmu, prošle godine.

Arnold Krigstajn, profesor neurologije na Univerzitetu u Kaliforniji u San Francisku, naglasio je da nedavna ispitivanja lečenja autizma pomoću transplantacije matičnih ćelija nisu potvrdila efikasnost, uprkos suprotnim tvrdnjama. On opisuje istraživanja kao "preuranjena".

Upotreba matičnih ćelija kod tretmana ALS-a je posebno problematična - Amiotrofična lateralna skleroza - ALS je bolest koja zaustavlja voljno upravljanje mišićima.

Čak i ako su transplantirane ćelije sposobne da se presele na oštećena područja, tamo sazru i integrišu se u nervni sistem pacijenta, pre nego što bolest okonča svoj životni vek - u proseku traje dve do pet godina od postavljanja dijagnoze - one će naići na neprijateljsko okruženje, jer motorički neuroni umiru oko njih.

Bonus video

VUČIĆ ZA ALO RS! Odlazim sa čela stranke!