"Posle smrti supruga, otišla sam sa sinom kod gatare... Kad je progovorila, umalo se nisam ONESVESTILA!"

Shutterstock

Gatara, Foto: Shutterstock

Posebno u seoskim i ruralnim sredinama, ovakvih priča ima u izobilju, dok ih je u gradu znatno manje. Svako od nas je sigurno čuo istu verziju neke strašne priče više puta. I to od različitih ljudi, identična priča, ali različito mesto. U takve stvari je teško poverovati, jer je sve prevelika slučajnost i deluje kao priča za decu.

Jedan deda iz sela u rasinskom okrugu je na pitanje "Da li se vampire ljudi u selu" rekao:

- Nema sada vampira, ranije ih je bilo i to dosta. Ljudi su pre vampirili jer nije bilo injekcija i nikada nisu bili ubodeni, ali sada su skoro svi, makar pred smrt primili bar jednu injekciju - rekao nam je on.

Verujemo da je većina prvi put čula za ovo verovanje za "ubadanje", ali u sledećem trenutku, ovaj čovek je nastavio:

- Znate da u selu prijatelji i rodbina kupaju preminule? Ja kad god idem da radim to nosim jednu iglu, i malo ga bocnem u nogu - za svaki slučaj - rekao je ovaj deka.

Jedna žena je ispričala svoje iskustvo sa "onostranim":

Shutterstock

Gatara, Foto: Shutterstock

- Meni je muž umro, i ja sam čula da postoji neka gatara u vlaškom kraju koja povezuje sa mrtvima. Htela sam da vidim kako mu je tamo. Kada smo stigli, žena je rekla da ja i sin sednemo i da čekamo da postavi pitanje pa da odgovorimo. Ali nakon par minuta ćutanja, žena je progovorila glasom mog pokojnog muža i rekla mi "Zašto mi nisi obukla nove pantalone kad sam odlazio, nego sad moj sin nosi te iste pantalone." Za malo se nisam onesvestila jer je moj sin stvarno nosio očeve pantalone tada - prenela nam je ova žena i bukvalno nas ostavila otvorenih ustiju.

Jedna starica je ispričala svoju priču:

- Ja sam išla jedne subote na crveno slovo na groblje da vidim mog muža (koji je umro dok su još bili mladi). Ponela sam staklenu flašu crvenog vina, jednu sveću i cveće. Nisam smela ni sa kim da razgovaram na putu do groblja (tako običaj nalaže), a to se prikazuje tačno u podne. Stavi se flaša ispred spomenika i okreneš se ka njemu i gledaš. Lik se prikazuje u flaši, ja sam videla svog muža - rekla je ova prostodušna baka.