Porodica Brković ima najbolji recept za domaći specijalitet! Izdvaja ih jedna posebna "mesna poslastica"
Širom Srbije tovljenici su završila na čengelima, a meso u sušarama.
Rina
Nigde pršuta ne miriše tako kao u zlatiborskom selu Kačer gde se tradicija sušenja mesa prenosi decenijama, sa kolena na koleno. Upravo tu napravljena je i najduža leđanica dugačka 190 centimetara i teška preko 10 kilograma. Domaćin Nikola Brković majstorski je odradio svoj posao iako, kako kaže, nije bilo lako.
“Najteže je osušiti goveđi program jer su komadi znatno krupniji i treba ih posebno osoliti i obraditi”, kaže Nikola za RINU.
Receptura za pršutu iz zlatiborskih sušara kod proizvođača koji su ostali verni tradiciji je ista vekovima. Bitan faktor su nadmorska visina i klima, za koju Zlatiborci kažu da je idealna za pršutarstvo.
“Sušenje se obavlja isključivo hladnim dimom, odnosno pomoću bukovog drveta jer ono daje najmanje štetnih materija, ali i najbolji ukus i miris mesu. Može se reći da je baš zbog toga i specifične klime, naša pršuta posebna”, otkriva tajnu Nikola.
Ova porodica ništa ne prepušta slučaju, tako da grla od kojih se prave suhomesnati proizvodi, uzgajaju u svojoj štali. A proizvodnja pršute za njih je više od posla i izvora zarade.
“To je naša tradicija i način života. Tim su se bavili moj deda, otac i sad ja, a nadam se da će me naslediti i sinovi”, kaže ovaj zlatiborski domaćin.
Poznavaoci dobrog zalogaja kažu da kod goveđe pršute treba birati veće i šire komade, jer to znači da je meso od kvalitetnih grla, a najukusnija svinjska pršuta je od leđanice duge pola metra i težine od dva do dva i po kilograma.