"Po kući su se smenjivale Minine slike i glave mrtvih jelena. Posle toga se nikada nisam vratio u Ćupriju"
Video sam njenu facu kako se kezi svuda oko mene
Shutterstock, ilustracija
Sve u vezi sa roditeljima naše devojke ili dečka je uglavnom horor. Naročito ako govorimo o upoznavanju, svečanim ručkovima, ili ne daj bože upoznavanju naših i njihovih roditelja. Te situacije su predodređene na haos i užas.
U nekom trenutku se sav taj užas pretovori u komediju i događaji se prepričavaju kao smešni, ali za to je potrebno vreme, a nama je definitivno najbezbednije da takve priče gledamo isključivo na filmovima.
Kuća strave i užasa
Zabavljao sam se sa tom ribom nekih godinu dana. Od početka veze je navaljivala da upoznam njene roditelje, iako je meni bilo prerano, a i malo čudno. Njeni su iz Ćuprije i otišli smo na jedan vikend do njih. Otac je odmah krenuo da me zove "zete", ali mene je najviše prestravila ta kuća. Minine slike, moje devojke, bile su svuda po zidovima. Video sam njenu facu kako se kezi svuda oko mene. Njen tata je bio lovac pa su se na zidovima smenjivale njene slike i glave mrtvih jelena. Bilo je još gore nego u "Mi nismo anđeli".
Pročitajte još:
Kada je počeo svečani ručak, svi su ustali da se pomole. Ja naravno nisam imao pojma kako ide "Oče naš" i mrmljao sam neke bezvezne reči sebi u bradu jer sam se plašio da će me ubiti ako provale da ne znam reči. Preznojavao sam se i ništa mi se nije jelo. Cela kuća je smrdela na vosak i nešto staro. Mina se potpuno drugačije ponašala u prisustvu roditelja, kao neka zaposednuta ludača. Posle tog odlaska u Ćupriju, veoma smo brzo raskinuli. - Jovan
Duhovi prošlosti
Ja sam iz Beograda, a moja devojka iz Jagodine. Jedva sam čekao da me odvede tamo, pre svega zbog svih priča koje sam čuo o Palmi. Nikad pre toga nisam bio tamo. Njeni su bili skroz kul, normalni i otišli su da spavaju kod babe i dede i nama ostavili ceo dan. Problem je bio kada smo izašli prvo da prošetamo, a onda seli na piće.
Nisam znao da je to toliko mali grad da se svi znaju. Ona je na dva naša napravljena koraka zastajala da se pozdravi sa nekim i ispriča. Sto metara smo prolazili sat vremena. Isprva mi je bilo zanimljivo, ali se posle pretvorilo u smaranje. I tako je bilo gde god smo krenuli: u prodavnicu, kafić, na ulici. Svuda je pričala sa svima, a ja sam samo ponavljao "Ja sam Mladen". Inče, za dva dana smo sreli tri njena bivša dečka, što mi je isto bilo ne baš ugodno. Užas. - Mladen.
Slučaj: Vegeterijanka
Kod njega u Sombor sam prvi put otišla za neki Božić. Ubedio me je da odemo tamo i provedemo praznike sa njegovima, jer smo ih uglavnom provodili kod mojih, u Beogradu. Nisam nikad bila tip koji voli da se vezuje za porodice partnera, pa mi je sve bilo izuzetno naporno. Njegovi su bili okej, sve do onog trenutka kada sam rekla da sam vegeterijanka.
Iako im je moj dečko to rekao još ranije, oni su tu informaciju potisnuli ili jednostavno pomislili da vegeterijanci ne postoje. Za ručak je bilo četiri vrste mesa i kupus salata. Rekla sam im da mi je okej da živim na kupus salati, ali oni su nastavili da me smaraju, kako to, otkud to, i hiljadu drugih pitanja. Njegova keva mi je prinela ćevap blizu nosa i terala da "bar griznem". Sledećeg dana su nas odveli u restoran sa najboljim roštiljem u gradu. - Sanja.