"Po farmerke smo išli u Trst", "Spavali smo i na klupi", "Dok je bilo Tita, sve je bilo bolje"...

Ne sudim im, samo prenosim. Ovo su njihove priče. Kladim se da ste ih i vi čuli.

 

"Mi smo po farmerke putovali u Trst"

Koliko god kvalitetne farmerke ili cipele kupili u Srbiji, jugonostalgičar će tvrditi da nisu kao one u Trstu. Jer u Trstu su se kupovale najbolje i najkvalitetnije stvari, a prodavačice su uvek bile ljubazne i Srbe su volele najviše od svih mušterija. U Trst se nekad svraćalo samo na kafu, posle posla, ali pošto se novca uvek imalo, niko se iz Trsta nije vraćao praznih ruku. To su bila zlatna vremena.

"Mogli smo da spavamo i na klupi, bez straha da će nas neko ubiti"

Jugonostalgičari vole da kažu da su to bila mnooogo mirnija vremena. Toliko mirna da nikad nisu zaključavali vrata od kuće ili stana, a kako kažu, mogli su da spavaju bilo gde napolju, u bilo kome delu zemlje, i da ne brinu da će im se nešto desiti. Naravno, nisu spavali napolju, ali su mogli. Jer to su bila zlatna vremena.

"Sloboda Čačak bi usisao i tepih, a ne običnu prašinu"

Moderni usisivači što se jedva čuju - to ništa ne valja, reći će vam svaki jugonostalgičar. Možda su "Sloboda Čačak" usisivači imali zvuk borbenog aviona koji je budio celu zgradu, ali taj što je mogao da usisa, ne može nijedan moderan usisivač danas. Ni veš mašine i frižideri nisu više što su nekad bili. U Jugi su ih bolje proizvodili i duže su radili. A danas se sve kvari čim istekne garancija. Jer danas nisu ta zlatna vremena.

"Imali smo more"

Mama bi spremila sendviče sa parizerom za put, stari bi ubacio kofere u auto, a sokove i hranu bi potrpali u prenosne frižidere. Kakva Grčka, kakva Turska, kakvi bakrači. Letovanje u Jugi je bilo zakon. Da li ćemo malo u Istru ili na Sveti Stefan, a možda i oboje.... Da, da, to su bila zlatna vremena.

"Sa pasošem Jugoslavije mogao si da obiđeš ceo svet"

I kad čuju odakle si, svi su te gledali s poštovanjem. E za ovo stvarno treba skinuti kapu. Jugosloveni, zavidim vam.

 

"Dok je bilo Juge, sve je bilo bolje"

Možda. Mi mladi to nikada sa sigurnošću nećemo moći da znamo. Naročito kada, uz priče jugonostalgičara, dodamo one potresne ispovesti o Golom otoku i Informbirou. Istina je negde na sredini, a mi smo na početku novog vremena. Zaključavamo vrata i ne možemo da spavamo napolju, nemamo novca da kupujemo farmerke u Trstu, i već smo preživeli dovoljno da možemo da kažemo da smo generacija jakih. Iako su, drugovi i drugarice, ta zlatna vremena prošla, ne brinite, mi guramo napred.