"Plakao sam kad sam prvi put došao, sad plačem kad odlazim!"

Grčka je država koje Srbi ubedljivo najčešće posećuju na letovanju, ali opšte mišljenje je da za vreme Jugoslavije nije bilo tako i da su se tada svi odlučivali za primorje Slovenije ili Hrvatske. Ipak, naigled obično pitanje na Fejsbuk grupi "Live from Greece" – "Kada ste prvi put bili u Grčkoj?" – pokazalo je da su Srbi uvek voleli da posećuju "pravoslavnu braću".

Upravo to jednostavno pitanje pokrenulo je lavinu odgovora, natopljenih nostalgijom. Mnogi su podelili i fotografije sa letovanja, uglavnom napravljenih analognim fotoaparatima, kakve je danas teško videti. Odazvali su se i oni koji su prvi put posetili Grčku u poslednjih desetak godina, i čak i na osnovu njihovih iskustava uočava se da se grčko primorje rapidno razvija i menja - sve se čini da bi se privukli turisti, a možda putnike upravo to i odbija.

Pogledajte odgovore onih koji su se kupali u Jonskom i Egejskom moru pre koju deceniju, i prisećanje kako su se provodili kada plaže nisu bile krcate ležaljkama, kada nije bilo zabranjeno doneti sendvič na plažu, i kada se nije dobijala glavobolja u pokušaju da se nađe parking mesto.

"Pre 38 godina sam došla u šoping u Solun. Grčka muzika se čula iz svih prodavnica. Veliki džakovi kafe su se nalazili u radnjama... Pijaca u Solunu je bila pravi ugođaj. Nema šta nije bilo u ponudi", napisala je jedna Vesna.

Mnogi koji su komentarisali osvrnuli su se na kupovinu i izobilje koje je Grčka nudila pre nekoliko decenija, ali pomenuli su i to da su trgovci u Solunu nekada govorili srpski i makedonski jezik. Ipak, kupovina u Grčkoj bila je užitak zbog kog je kasnije trebalo strepeti.

"Mi nismo deci ni smeli da kažemo da je bunda u kolima da se ne bi otkrili u strahu. Rekli smo da smo dali jednom čoveku da prenese", napisala je jedna roditeljka, a odmah su se javili i oni koji su takve situacije posmatrali iz ugla deteta: "Moji su stavili u kutiju sa Barbikom maminu zlatnu ogrlicu kupljenu u Solunu!"

Srbi su očigledno mnogo voleli da kupuju u Grčkoj, jer se veliki broj komentara osvrće upravo na šoping.

"Asprovalta, 1986. U samom mestu poznata radnja sa farmerkama kod pumpe, vlasnik se zvao Mihajlo. U Stavrosu legendarna radnja 'Papas sport' gde su nas roditelji oblačili i kupovali uvek najnovije modele patika."

"Devedeset i sedma godina, Platamon, Olimp. Pamtim široke i dugačke plaže obližnjih mesta BEZ LEŽALJKI I GUŽVI."

Gradovi su se širili i turistički kapaciteti povećavali tokom poslednjih decenija, što je prirodno, ali čini se da i onima koji u Grčkoj letuju danas, kao i onima koju su tamo bili pre mnogo godina, ipak prija prirodnija atmosfera.

"Paralija '75. Ništa sem hotela "Europa" i par privatnih malih zgrada. Posle toga još 15 puta boravio u istoj zgradi, istom stanu. Sad idem na druga mesta. Ali sam svratio prošle godine poslom i iz prve sam pogodio zgradu. Ali sad je to veliki grad..."

Izgleda da žal za mladosti nagna ljude da se godinama kasnije vrate na mesto na kome su nekada letovali. Ali jedna Slađana, koja je u Paraliji prvi put bila 1976, uspela je da pronađe i rezerviše isti apartman u kome je nekada noćila, pa je i primetila zanimljivu pojavu.

"Zavese, zidne lampe i luster - preživeli su sve ove godine! Putovali smo 'zastavom 101' i nije nam bilo vruće na +30."

Neki prvi odlazak u Grčku pamte i po zanimljivim poznanstvima.

"Metamorfozis, 1990. Ljubav na prvi pogled. Još pored nas u vili bili Bajaga i Žika, a ja trinaestogodišnji obožavalac... Vrh."

Čak su i negativna iskustva uvijena nostalgijom.

"Plakao sam kad sam došao, sad plačem kad odlazim"

"Dolazimo u Leptokariju 1990. godine. Prvi put videh kupatilo bez kade i tuš kabine, ima wc šolju i na zidu česmu sa ručnim tušem. Valjda se sedi na šolji dok se tuširaš. Te godine cela Srbija je masovno došla u Grčku jer je odlazak u Hrvatsku bio nemoguć. Spavalo se u parku i autu i po dva dana, dok se ne nađe bilo kakav slobodan krevet. Mi u sobi bez dve sijalice, prljava i flekava posteljina posle dugog puta, u očaju. S drčna gazdarica ne shvata šta tu nije u redu. Nije bilo izbora za jednu noć i tako... Plače mi se kad se setim. A sada... Svake godine dolazim i svake godine plačem kad odlazim... Čudno, zar ne?"