Ovih pet mesta su najrizičnija za prenos COVID-19

Zbog toga sva upozerenja ostaju aktuelna, a mesta gde se virus najlakše širi sada su gradski prevoz, srednje škole, fakulteti, slavlja i klubovi i kafići.

Sva ta mesta će tek postati mesta visokog rizika kada zahladni, jer je poznato da se virus lakše i brže žiri u zatovrenim prostorima.

Gradski prevoz

Nema sumnje da je gradski saobraćaj nosi najveći rizik, bez obzira na to što su propisane brojne mere - na dupla sedišta dozvoljeno je da samo jedna osoba može da sedi, određeno je rastojanje između onih koji stoje... Zato je veoma važno, uz maksimlana trud da se održi propisana distanca, i da svi nose maske, ulaze samo na jedna vrata, izlaze na druga i da se vozila dezinfikuju.

Poslednjih dana i nedelja vidljiva su prepuna vozila gradskog prevoza u kojima ne da nije moguće držati odstojanje, nego je u neka od njih skoro i nemoguće ući. Ljudi su se vratili sa odmora, đaci i studenti u klupe, zaposleni u svoje firme, sve je manje onih koji rade od svojih domova...

Povrh svega, i dalje ima onih koji čak i ne nose maske, ali i mnogo više njih koji ih nepravilno drže (uglavnom samo preko usta), te su tako prilično beskorisne.

Srednje škole

- Kada sistem funkcioniše vi dobijate podatke, kada ne funkcioniše vi podataka nemate - bio je jasan naš epidemiolog.

On je pojasnio da je malo verovatno da tada nijedan srednjoškolac nije imao temperaturu, te da ako virus postoji u osnovnim školama, onda ga mora biti i u srednjim.

Prošlog petka, međutim, saznali smo da je, prema tada najnovijem preseku, virus bio prijavljen u 24 osnovne i 9 srednjih škola.

Ono što dr Kon svakako primećuje, ste to da đaci, po svoj prilici, ne žele da prijave simptome, "jer su sada u životnom dobu kada postoji određeni otpor prema svemu što im je naređeno".

Osim toga, srednjoškolci su najnonšalantniji u ponašanju i odnosu prema virusa pa su često i označi kao oni koji se slabo pridržavaju mera predostrožnosti.

Fakulteti

Kako je tokom ove epidemije više puta mladosti pripisivan i veći broj kontakata tako su svi obratili pažnju na ono što rade studenti. Destine hiljada studenta iz cele Srbije, Crne Gore i Republike Srpske migrira tokom cele godine tamo-amo, a u tim putovanjim vrlo moguće da negde i "pokupe" kovid-19, a onda u okviru fakulteta, studentskih domova, žurki ili druženja prošire dalje virus.

- Imamo nove rizične situacije, dolaze studenti, ispitni rokovi. Dolaze u domove, posebno u Beogradu, to je ponovo rizik. Priprema se situacija, tako da imamo eventualno gde da se izoluju pozitivni, gde će čekati rezultate, spremaju se i posebna mesta gde će biti lečeni lakši slučajevi - ispričao je letos epidemiolog Kon.

Podsetio je i da je prethodni porast broja novoobolelih počeo upravo od studenata, ali ne i u domovima.

- Porast je krenuo od studenata, ne u domovima, nego na raznim proslavama. Svaki drugi koji je dobio oboljenje je davao izjavu o nekom druženju masovnijem i nije odmah reagovano tako da se to proširilo - upozorava dr Kon.

Nedavno je dr Kon izao i da ima saznanja o jednoj konkretnoj situaciji kako se lako i jednostavno može širiti virus među studentskom populacijom, a tog scenarija smo se svi pribojavali.

Slavlja

U susret sezoni slava, koje će ove jeseni i zime biti proslavljane u specifičnim okolnostima zbog epidemije korona virusa, preporuke struke su jasne - krsnu slavu trebalo bi obeležiti uz poštovanje svih epidemioloških mera, u krugu porodice i uz manji broj gostiju i bez grljenja, ljubljenja, čestitanja...

Epidemiolozi stalno upozoravaju da je rizik svako okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom, u kući ili stanu, i da se na mere prevencije ne sme zaboraviti i takva okupljanja treba svesti na prihvatljive okvire.

Epidemiolog dr Radmilo Petrović rekao je Tanjugu da slave treba slaviti u krugu porodice, sa manjim brojem gostiju, da se ne treba ljubiti i da je obavezno pranje ruku.

Ukazuje na to da bi ljudi u zatvorenom prostoru trebalo da bude na propisanom odstojanju, uz obavezno provetravanje prostorije.

Prema njegovim rečima, sveća, kandilo i tamjan treba stalno da gore, jer emituju pozitivne jone i na neki način sterilišu vazduh.

Takođe, ovde treba dodati i da je na snazi zabrana okupljanja više od 30 ljudi.

Klubovi i kafići

Kako više nemamo lepog vremena, okupjanja u baštama ugostitljskih objkata sada se premešta u zatvoren prostor. Poznato je da je veća verovatnoća od zaražavanja u zatvorenom prostoru nego na otvorenom pa se sada ta mogućnost sa hladnijim vremenom opasno povećala.

Dodajte tome neki skučen prostor, muziku, alkohol i višesatno đuskanje, a onda tu možete oduzeti fizičku distancu. Maske ionako do sada

nisu bile obavezne za goste u kafićima i restoranima, a sedeleo se uglavnom napolju.

Takođe, rad ugostiteljskih objekata je produžen do 1.00 sat iza ponoći. Ako se mere ne budu poštovale članovi Kriznog štaba su najavili da je moguće uvođenje i mere obaveznog nošenja maski i na otvorenom.