JEDAN SASTOJAK JE POSEBNO OPASAN Ova kompanija prodaje delikatese za decu koji su puni mesnog OTPADA!

Najveći uvoznik MSM-a, odnosno mesnog otpada, firma „Neoplanta“, hvali se kako proizvodi paštete i viršle za decu bez glutena, međutim, u njima nema ni mesa!

Meso
Meso, Foto: Dušan Milenković

Osim toga, navodni delikates koju iz te kompanije preporučuju kao idealan obrok za mališane prepuni su štetnih sastojaka - aditiva, emulgatora i pojačivača ukusa. 

Drugim rečima, 3,5 miliona kilograma pilećeg MSM-a koji bi u Evropskoj uniji spalili ta kompanija je uvezla prošle godine, a sada ga trpa u viršle i paštete koje promoviše kao zdrave i kvalitetne, te ih je iz tog razloga namenila najmlađima. Međutim, realnost je da samo pakovanje košta više nego mesna prerađevina koja se plasira deci.

Brojke

3.498.121 kilogram mesnog otpada uvezla je „Neoplanta“ u prošloj godini

38.000 tona MSM-a je, prema procenama, uvezla Srbija 2017.

30 kilograma mesa u našoj zemlji troši se po stanovniku godišnje

Za pravljenje pileće paštete „patelina junior“, između ostalog, koristi se meso najniže kategorije, u koju spadaju koža, kosti, papci, hrskavica, a kao prvi sastojak ove prerađevine na deklaraciji navedena je voda, dok mesa ima tek u tragovima - svega 30 odsto. I dok iz ove firme kao glavnu prednost „pateline“ navode visok sadržaj proteina, kao i to da je bez glutena i konzervansa, zapravo više od polovine paštete čine voda, masnoća, iznutrice, skrob, so, začini, emulgatori i ostala hemija…

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže za „Alo!“ da MSM, kao meso najlošijeg kvaliteta, košta otprilike evro po kilogramu, ako ne i manje. To znači da proizvođač koji mesni otpad stavlja u viršle ili paštete debelo zarađuje, u konkretnom slučaju na mališanima. Recimo, pašteta koju proizvođač napravi od mesnog otpada jeftinija je od konzerve u koju je potom pakuje, a sve to iz „Neoplante“ serviraju na tanjire naše dece.

Međutim, to nije sve. Viršle „pipi“ i „gudi“, koje ta firma preporučuje posebno za decu, prepune su aditiva, koje su u „Neoplanti“ zapravo prikrili jer ih nisu nazvali pravim imenom. Tako na primer, osim što viršle „pipi“ sadrže 57 odsto MSM-a, odnosno mesnog otpada, jedan od najproblematičnijih sastojaka koji se nalaze u toj mesnoj prerađevini jeste aditiv mononatrijum-glutaminat, koji je na deklaracijama često označen i kao E621, ali ne i na ovim viršlama. Taj aditiv je i „začin“ golišavih „gudi“ viršli. A koliko je opasan, potvrđuje i činjenica da se u Americi uveliko izbacuje iz namirnica, a na pakovanjima se jasno naglašava da ga nema u proizvodima.

Pipi i gudi
Pipi i gudi, Foto: Promo

Ukoliko se viršle sa ovim aditivom jedu često, može doći i do povećane hiperaktivnosti, pojave astme, ali i poremećaja centralnog nervnog sistema, jer se ne zna koja je količina aditiva u viršlama - kaže dr Marija Kovačević.

- Mononatrijum-glutaminat, akumuliran u telu, može da dovede do ozbiljnih napada, pre svega bronhijalne astme, takođe veoma ozbiljno menja psihu u pravcu depresije, a rezultati nedavnih istraživanja pokazuju da je jedan od uzročnika i Alchajmerove bolesti. Posebno kod dece izaziva konstantnu hiperaktivnost, ne mogu da se smire, stalno se vrpolje, a niko ne može da ih kontroliše - navodi ona.

Papović: Viršla će biti viršla

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), kaže za „Alo!“ da će novi pravilnik o kvalitetu mesa vratiti kvalitet, između ostalog i viršlama. On ističe da su protiv tog pravilnika, čija primena treba da počne sredinom ove godine, najviše bili proizvođači mesa i mesnih proizvoda.

- Naše viršle su sve samo ne od mesa, a verujemo da primenom novog pravilnika nećemo više jesti srpsku viršlu ili kobasicu od MSM-a, već od čistog mesa. Zahvalni smo Institutu za higijenu i tehnologiju mesa, od kojeg smo imali najveću podršku u tome da se konačno vrati prava viršla i da drugi proizvodi budu od čistog mesa. Recimo, parizer treba da je od čistog mesa, a ukoliko nije, onda tako ne bi smeo da se zove, već da se vodi pod „srodni proizvod“. Mi smo u novom pravilniku tražili i da sve bude laboratorijski proverljivo, da može da se utvrdi da li je proizvod zaista od čistog mesa ili MSM-a, koliki je procenat proteina, kalcijuma i drugog u tom proizvodu - navodi Papović za „Alo!“.

 

 

 

 

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi