Željka je prošla kroz pakao! Razbolela se, a oni pravili plan kako da je se otarase

Shutterstock, ilustracija

Posao, stres, rad, biznis, svađa, otkaz, Foto: Shutterstock, ilustracija

Međutim, samo mali broj se odlučuje da prijavi zlostavljače, a to su uglavnom poslodavci i šefovi. Zaposleni koji ne prijavljuju mobing uglavnom to ne čine iz straha da ne ostanu bez posla, pa tako i plate od koje hrane decu i plaćaju račune.

Željka O., koja radi u kol-centru jedne poznate internacionalne firme, bila je gotovo dve godine izložena šikaniranju i zlostavljanju nadređenih, o čemu je „Alo!“ svojevremeno i pisao. Oni su po svaku cenu želeli da je se reše jer se razbolela, pa je zbog lečenja od kancera jedan duži period morala da odsustvuje s posla. Po povratku s bolovanja tražili su joj da sama da otkaz, a kad je to odbila, kako navodi, otvorila je vrata pakla.

- Odmah su me stavili na početničku poziciju, što sa sobom vodi smanjenje plate, i to mene koju su svojevremeno zbog fantastičnih rezultata proglašavali najboljim radnikom. Nadređena me je svakog drugog dana pitala kada ću da dam otkaz, a stalno je vikala i drala se, naravno, uvek nezadovoljna rezultatima. Čak me je ismevala zbog doznaka i govorila mi da sam luda jer sam potražila pomoć psihijatra - navodi naša sagovornica.

Kada je njena priča objavljena u „Alo!“, odnos nadređenih prema njoj promenio se za 360 stepeni. Ona i dalje radi u istoj firmi, ali od tužbe nije odustala. Za sve koji trpe mobing ona ima poruku:

- Niko nikad i nigde ne sme da vas zlostavlja, pa tako ni na radnom mestu. Kad sam odlučila da javno progovorim o onome sa čim se suočavam, ali i da se obratim nadležnima, da angažujem advokate i podnesem tužbu, sve se promenilo. Međutim, zbog pakla koji sam prošla od tužbe ne odustajem. Svi koji trpe zlostavljanje na poslu moraju se tome suprotstaviti i ne smeju da dozvole da zlostavljači prođu nekažnjeno - kaže Željka.

Iako je u Srbiji registrovano oko 2,2 miliona zaposlenih, tokom prošle godine inspekciji rada obratilo se svega 40 radnika zbog zlostavljanja na radu. Od toga 24 žene i 16 muškaraca.

Međutim, broj onih koji trpe zlostavljanje i šikaniranje na radnom mestu je znatno veći.

- Sigurno da je više od polovine zaposlenih doživelo neku vrstu mobinga. Ono sa čime smo se mi susretali u praksi, odnosno na šta su nam se žalili radnici, jeste seksualno uznemiravanje, degradiranje na razne načine, pretnja otkazom ako zaposleni ne ispuni određene, često nemoguće zahteve ili odbije da radi ono što mu nije u opisu radnog zadatka, ali i mnogo toga drugog. Čini mi se da poslednjih godina nije bio gori odnos poslodavca prema zaposlenom - ističe Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS).

Kaže i da je ne iznenađuje mali broj prijava za mobing inspekciji rada, ali ni sudskih presuda u korist radnika, koji, kako navodi, mogu da se prebroje na prste jedne ruke.

- Mobing nije lako dokaziv jer mnogi svedoci iz straha neće da posvedoče o onome čemu su prisustvovali, a zlostavljač nikada neće priznati da je vršio mobing, već će to predstaviti drugačije. Međutim, praksa pokazuje i da se mnogi poslodavci, kada ih pozovu sindikati u ime radnika ili sa njima kontaktira i poseti ih inspekcija rada, saberu i koriguju svoje ponašanje i ophođenje. Velikog efekta ima i javno istupanje u medijima. U svakom slučaju, ne sme se ćutati već se treba boriti - navodi Savićeva.