Otac devojčice sa jedinstvenim imenom pešačio od Novog Sada do Prizrena! Nije imao dilemu kako će mu se ćerka zvati
U Novom Sadu je, pre nekoliko dana, rođena devojčica po imenu Metohija Lovreković. Njen otac Tomo otkrio je za "Alo!" zašto su joj nadenuli baš takvo ime.
Zdrava tamnokosa devojčica teška nepuna četiri kilograma prva je kod Srba koja je dobila ovako neobično ime. "Alo.rs" je stupio u kontakt sa ponosnim roditeljima. Tata Tomo Lovreković nije krio oduševljenje zbog dolaska na svet svoje mezimice Metohije. Objasnio nam je zašto su se odlučili baš za to ime.
Pročitajte još:
Tomo nije imao dilemu kako će se njegova ćerka zvati i kaže da mu nijedno drugo ime nije palo na pamet. Međutim, pitali smo ga kakva bi situacija bila da je na svet umesto devojčice došao dečak.
- Pa, recimo, zvao bi se Njegoš - odgovorio je Tomo kao iz topa.
Tomo Lovreković i njegova supruga Nina, nažalost, malo su poznati srpskoj javnosti, a imaju i te kako razloga da budu mnogo popularniji i da ljudi na njih gledaju sa velikom dozom poštovanja, jer su svojim delima to zaslužili.
Naime, njih dvoje su prošle godine pešačili iz Novog Sada do Kosova i Metohije i na delu pokazali ljubav prema našem narodu i domovini.
- Moja supruga je predstavnik humanitarnog udruženja, jednog od retkih sa severa koje se, između ostalog, bavi i jugom Srbije. Redovno je posećivala Kosmet, a zajedno smo išli prošle godine. Ideja nam je da stavimo ljudima do znanja da nisu zaboravljeni i da narod u centralnoj Srbiji i Vojvodini i te kako misli na njih. - kaže Tomo i nastavlja:
- Puno smo, u putu, razgovarali sa ljudima južno od Beograda koji nisu sa Kosova i Metohije, a koji su svesni šta to sveto mesto za nas znači. Bili su posebno dirljivi momenti kada smo otišli na Kosovo i upoznali ljude koji dole žive, naročito onima koji su u enklavama i koji ne znaju šta nosi dan, a šta noć. Verujete, lako je srbovati iz Beograda i Novog Sada, ono dole treba doživeti i proživeti - kaže Lovreković.
Tomo Lovreković, koji će ubuduće biti poznat i kao tata devojčice Metohije kaže da takođe mnogo pomažu ljudima iz južne srpske pokrajine i redovno im nose humanitarnu pomoć, ali njima je, kako kaže, od materijalnih stvari važnije nešto drugo.
- Tim ljudima je dovoljno naše prisustvo. Dovoljno je da im neko stavi ruku na rame i kaže im da nisu sami, da ih nismo zaboravili. Mnogo im znači naša podrška i borba, kao i borba državnog vrha za Kosovo i Metohiju.
- Moja generacija nije mogla ništa da uradi ni 1999, a ni 2004. godine kada je naš narod preživljavao pakao. Treba odati priznanje ljudima koji su se tada borili za Kosovo i koji su život dali za pravdu i istinu. Danas se borimo da se ne odreknemo Kosova, a vreme će svakako pokazati pravdu. Na mlađima je da u budućnosti ne zaborave južnu pokrajinu i da se izbore za mnogo povljniji položaj. Metohijina generacija bi trebalo svakako da učini nešto više od naše i da krilatica "Dogodine u Prizrenu" zaista postane realnost - zaključuje Lovreković.