Osmoletke na glasu pune školske klupe

Zorana Bogdanović | vesti 2019-02-10 16:42:09 2019-02-10 16:42:09

Na spisku od devet najboljih škola u Srbiji četiri su iz Beograda, a tri iz Sremske Mitrovice

Shutterstock

Dok se zbog nedovoljnog broja dece pojedine osnovne škole u Srbiji bore za opstanak, one popularne među roditeljima i đacima prinuđene su da prilikom upisa budućih prvaka zbog velikog interesovanja izdaju odbijenice.

Spisak najboljih osnovnih škola u Srbiji

OŠ „Ratko Mitrović“, Novi Beograd

OŠ „Branko Radičević“, Kuzmin

OŠ „21. oktobar“, Kragujevac

OŠ „Duško Radović“, Novi Beograd

OŠ „Kralj Aleksandar I“, Novi Beograd

OŠ „Slobodan Bajić Paja“, Sremska Mitrovica

OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, Sremska Mitrovica

OŠ „Kralj Petar I“, Beograd

OŠ „Veljko Vlahović“, Kruščić 

Produženi boravak, bogat vannastavni program, celodnevna nastava, ali i blizina posla samo su neki od razloga zbog kojih se roditelji odlučuju da buduće prvake upišu u školu koja im teritorijalno ne pripada. Ipak, najtraženije su one škole koje imaju i najbolje rezultate i kvalitetan nastavni kadar.

Prema podacima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, na spisku od devet najboljih osmoletki u Srbiji četiri su iz Beograda, dok su čak tri, uključujući i osmoletku iz Kuzmina, iz Sremske Mitrovice. Rang-lista najboljih škola sačinjena je na osnovu najvećeg prosečnog broja bodova malih maturanata u šestom, sedmom i osmom razredu i ostvarenog uspeha na završnom ispitu.

Na spisku devet najboljih je i OŠ „21. oktobar” iz Kragujevca, koja je još pre šest godina, zbog ogromnog interesovanja, umesto tri odeljenja prvaka godišnje počela da upisuje po četiri.

- To je naš limit što se tiče prostora. Planiramo nadogradnju zgrade, jer smo prepuni. Bukvalno odbijamo decu na upisu jer nam se odeljenja napune za tili čas. Najbolji smo po stručnosti i angažovanosti kadra. U skromnim uslovima postižemo izuzetne rezultate. Pokrivamo apsolutno sve segmente dečjeg odrastanja. Držimo dodatne časove deci kako bismo im pomogli i osnažili ih da napreduju i da se razvijaju, kao i da se dobro pripreme za završni ispit. Sa pripremama počinjemo 1. septembra. To radimo mimo obavezne dodatne i dopunske nastave - ističe za „Alo!“ direktorka škole Danijela Raletić.

Želje primali do 1. februara

Iako upis prvaka za narednu školsku godinu zvanično počinje 1. aprila, svi roditelji budućih đaka u Srbiji koji žele da im dete pohađa školu koja se ne nalazi na teritoriji njihovog prebivališta imali su rok do 1. februara da izaberu školu i podnesu prijavu. Posle tog roka đaci mogu da upišu samo osmoletku kojoj teritorijalno pripadaju po adresi stanovanja. Škola ima rok do 30. aprila da obavesti roditelje da li je prihvaćen njihov zahtev da upišu dete u školu koja nije na teritoriji njihovog prebivališta.

Osnovna škola „Duško Radović” u Novom Beogradu tradicionalno svake godine beleži odličan upis prvaka. Između ostalog, u toj novobeogradskoj školi kažu da tom prilikom u obzir uzimaju činjenicu da li njihova braća i sestre već pohađaju tu školu. Od osmoletki iz okruženja jedini su koji rade u dve smene i u samom su vrhu najbolje rangiranih osnovnih škola Grada Beograda.

- Imamo dobar potencijal đaka i roditelja, što nemaju baš sve škole. Bavimo se decom i nastojimo da im pružimo znanje tokom svih osam razreda, a ne samo na pripremama za završni ispit. U našoj školi deca imaju slobodu da priđu nastavnicima i da ih pitaju sve što im nije jasno. Najbolji pokazatelji našeg rada su uspesi đaka na kraju osmog razreda i na maloj maturi. Naši učenici upisuju željene škole i uspešno ih završavaju - kaže Njegoš Zejak, direktor te škole.

Prošle godine su u toj beogradskoj osmoletki maturirala 102 đaka, od toga 40 vukovaca. Od mogućih 60 poena osvojenih zahvaljujući uspehu, oni su u proseku imali 55, a na završnom ispitu su prosečno osvojili 31 od maksimalnih 40 bodova.

- Ključ uspešnog rada su dobra deca koja vole da uče, saradnja sa roditeljima i kvalitetan školski kadar, koji ne daje olako ocene - naglašava Zejak.

Upisuju decu i zbog celodnevne nastave

U školama se, po pravilu, najpre popune odeljenja celodnevne nastave, gde, osim redovnih školskih, postoje i vannastavne aktivnosti. Za vreme provedeno u školi deca imaju i sva tri obroka, a domaći zadaci se rade u školi, sa učiteljima, pa tako đaci tokom radne nedelje nisu u obavezi da knjige nose kući.

- Samohrana sam majka i, s obzirom na to da radim skoro ceo dan, važno mi je da upišem dete na celodnevnu nastavu. Nemam kome da ga ostavim dok ne završim posao. Iako teritorijalno ne pripadamo školi za koju smo aplicirali, nadamo se da će naš zahtev biti odobren. Čula sam da ima mnogo roditelja koji su prijavili svoju decu iz sličnih razloga - objašnjava Jelena I. iz Beograda.

 

Expand player
Pogledajte više