Osiguranje prilagođeno svačijem džepu

Novac koji građani Srbije izdvajaju za osiguranje raste iz godine u godinu, a ukupna premija je u odnosu na 2005. godinu više nego udvostručena. Sa 406 miliona evra povećana je na oko 900 miliona i skoro svake godine raste po stopi višoj od rasta BDP-a. Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, sumirajući godinu kaže da je sektor osiguranja sačuvao stabilnost i zadržao pozitivan trend razvoja. Sektor je, prema rečima Jovanovića, likvidan i profitabilan, ali brzina rasta nije na zadovoljavajućem nivou. 

 Zbog čega se građani ne osiguravaju više, da li je u pitanju poverenje? Prema podacima Narodne banke, najviše žalbi stiže na rad osiguravača.

- Ne radi se ovde o nepoverenju klijenata. Pritužbi je sve manje, a šteta se rešava u kraćim rokovima. Za devet meseci ove godine imali smo oko osam odsto pritužbi manje nego u istom periodu prošle godine. Samo 53 pritužbe od ukupno 798 bile su osnovane, što je ispod šest posto. U 2018. obrađeno je 790.000 odštetnih zahteva, a građani su se žalili samo u 0,14 odsto slučajeva. Utvrđeno je da je samo 5,5 procenata žalbi bilo sa osnovom. Ako tome dodamo i podatak da smo prodali 6,7 miliona polisa osiguranja, lako dolazimo do zaključka da je broj pritužbi na nivou statističke greške. Slični podaci su i za ovu godinu i to je samo jedan od dokaza da je poverenje građana u osiguranje stabilno.
Koji je onda glavni uzrok sporog rasta sektora?
- Svest građana o osiguranju bi trebalo da se promeni jer je potrebno da malo više razmišljamo o budućnosti. Neophodna je i konstantna edukacija kako bi osiguranici shvatili svrhu osiguranja. Na osiguranje treba da se gleda kroz smanjenje rizika i sigurnost da će nam šteta biti nadoknađena, a ne kroz to da li i šta dobijamo. Ta vrsta edukacije klijenata je za osiguravače najveći izazov, uz razbijanje zablude da je osiguranje skupo. Nažalost, većina naših građana shvati prednost osiguranja tek kada se dogodi neka nepredviđena situacija zbog koje troškovi iznenada porastu. Tada postane jasno da je kupovina polise osiguranja - životnog, zdravstvenog, imovinskog ili nekog drugog, investicija, a ne trošak. Uz bolju edukovanost, napredak u evrointegracijama i rast životnog standarda očekujem razvoj tržišta osiguranja.

 Koje su oblasti sa najvećim potencijalom?

- Dobrovoljno zdravstveno, osiguranje poljoprivrede jer su elementarne nepogode postale uobičajene, a samo tri odsto individualnih proizvođača osigurava svoje useve. Uz državne subvencije i povoljnosti koje nude osiguravači, očekujem da ratari „prestanu da gledaju u nebo“. Tu je svakako i životno, koje nas štiti od raznih neželjenih rizika.
Životno osiguranje u svetu dobija na značaju. Da li je taj trend prisutan i kod nas?
- Značaj životnog osiguranja je sve veći zbog deficita fondova socijalnog osiguranja jer je neizvesno da li će i u kojoj meri za dve ili tri decenije moći lepo da se živi od penzije. Tu finansijsku neizvesnost može da reši životno osiguranje, koje pomaže u rešavanju važnih životnih pitanja kao što su školovanje deteta, obezbeđivanje krova nad glavom, odlazak u penziju. Ova polisa obezbeđuje sigurnost i u situacijama koje ne mogu da se predvide - smrt, bolest, nesrećni slučaj, hirurška intervencija. Kod nas se nažalost pogrešno smatra da je osiguranje života skupo i zato ga se ljudi lako odriču. Možda bi baš ovaj period, početak nove godine, bio dobra prilika za promenu načina razmišljanja i donošenje pravih odluka. O budućnosti moramo da mislimo na vreme, a što ranije počnemo, biće lakše i jednostavnije.