On nije samo lekar, on je ljudina!!

Vrbašanin Boris Bijelović objavio je na svom profilu na Fejsbuku priču koja je ubrzo pobrala veliki broj lajkova i koju je na toj društvenoj mreži podelilo mnogo korisnika. Naime, Bijelović je, kako je napisao, pre nekoliko dana odvezao majku na hiruršku intervenciju na sinusima u Klinički centar Vojvodine. S obzirom na to da je sve trebalo uraditi pod totalnom anestezijom, njegova majka je morala da ostane tri dana na klinici.

 

- Termin dolaska i intervencije se poklapao sa mojim odlaskom u Republiku Srpsku na humanitarni bal u Gradišku, takođe na tri dana. Majka i ja smo se dogovorili da je dovezem u polasku i dođem po nju u Novi Sad u povratku iz Republike Srpske - napisao je Bijelović.

- Po dolasku na kliniku sam joj poneo torbu i zajedno otišao sa njom do prijema. Međutim, nisam mogao da čekam sa njom, jer se na prijem ponekad čeka i nekoliko sati, a kolege su me čekale u automobilu ispred klinike. Čekao nas je dug put i definisan raspored - objašnjava dalje Vrbašanin.

Majka mu je pričala šta se desilo nakon njegovog odlaska. Rekla mu je da je naišao čovek u belom mantilu, koji je njoj delovao kao medicinski tehničar, jer je bio običan i izuzetno ljubazan čovek. Uzeo je njenu torbu i poveo je direktno kod doktorke koja je trebalo da izvrši intervenciju.

- Doktorka, nema smisla da ova starija žena čeka u hodniku, da li vas mogu zamoliti da je odmah primite i smestite? - upitao je čovek u belom mantilu.

Doktorka, takođe izuzetno ljubazna, odmah je primila Borisovu majku.

Majci je bilo čudno da tehničar može tako da nastupi kod doktorke. Taj fini čovek je naknadno više puta posećivao majku, pitao je da li joj nešto treba. Posle operacije, dok se budila, dočekao ju je isti čovek, s osmehom, da joj kaže da je sve odlično prošlo i da ne brine. I naredna dva dana ju je stalno posećivao, pričali su o svemu, čak i o kuhinji. Majci je i dalje bilo čudno da se neko toliko angažuje oko nje, sa toliko topline i ljubaznosti.

- Kada je došlo vreme da majka napusti kliniku, ponovo je čekala na hodniku sa torbom, jer sam ja malo kasnio zbog snega na putu - prenosi dalje Bijelović svoje pozitivno iskustvo i dodaje da je isti divni čovek opet sreo njegovu majku.

- Zašto čekate na hodniku, Marija?

- Pa sin malo kasni, vraća se iz Bosne, ali doći će uskoro.

- Marija, hajde da se dogovorimo... Ako želite, ostanite ovde još jedan dan, a sina pozovite i recite mu da polako vozi, sneg neprestano pada. Odmorite se još malo - rekao je čovek.

Majka se konačno usudila da ga upita ko je on kad joj nudi da ostane još jedan dan u bolnici.

 

- Ja sam, gospođo, profesor Dragan Dankuc, načelnik ove klinike. Imam majku vaših godina i voleo bih da se svi ophode prema njoj kao ja prema pacijentima. I znam da će biti tako ukoliko to zaslužim - predstavio se dotad nepoznati lekar majci Borisa Bijelovića.

- Ispostavilo se da je ovaj lekar profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Društva lekara Vojvodine. Mi smo skloni da ističemo loše strane našeg društva. U takozvanim razvijenim i bogatijim državama naići ćete na izuzetnu profesionalnost lekara, svakako i ljubaznost, ali nikada na ovoliko čovekoljublje. Toliko najdivnijih priča, na stotine, hiljade svedočenja beskrajne ljubavi prema pacijentima, sa najtežim smetnjama i invaliditetima, iz najtežih socijalnih kategorija. Van svake medicinske logike, bezbroj slučajeva preživelih ljudi koji svedoče godinama o beskrajnoj ljubavi na koju su naišli u našim medicinskim ustanovama - napisao je ovaj Vrbašanin na svom Fejsbuk profilu i dobio na hiljade pozitivnih komentara.