Objavio "recept" i tvrdi da se može praviti u običnoj laboratoriji

Bogataš napravio vakcinu protiv koronavirusa i želi da ona brzo dođe do ljudi širom sveta. Ova rečenica se čini kao uobičajeni uvod u neku od brojnih neproverenih ili lažnih priča koje kruže društvenim mrežama. Ali ne, nije u pitanju Bil Gejts, Džordž Soros niti neki treći multimilijarder čija imena proteklih godinu dana neprestano provejavaju, kako u potvrđenim, tako i u nepotvrđenim pričama koje se tiču imunizacije.

Reč je o jednom bogatom nemačkom lekaru i preduzetniku koji je u svojoj laboratoriji napravio, kako tvrdi, izuzetno efikasnu vakcinu zbog koje će, međutim, morati na sud.

Sedamdesetčetvorogodišnji profesor dr Vinfrid Šteker je u svojoj laboratoriji u gradu Libeku još proletos samostalno razvio takozvanu peptidnu vakcinu protiv korone i najpre je ubrizgao sebi i svojoj porodici.

Rezultat eksperimenta ovog lekara bio je 95 procenata zaštite od virusa postignut u roku od šest nedelja.

Optužen za neodobreno ispitivanje leka

Međutim, kada je u septembru 2020. Šteker izvestio Klausa Cihuteka, predsednika Instituta “Paul Erlih”, da su on i članovi njegove porodice razvili antitela, nije usledio očekivani odgovor od institucije koja je zadužena za odobravanje i kontrolu vakcina u Nemačkoj.

Oni su obavestili izvršnu i sudsku vlast u ovom delu Nemačke i pokrajinsko tužilaštvo u Libeku je pokrenulo krivični postupak protiv Štekera.

Kako je za pojedine nemačke medije izjavio prvi čovek Instituta “Paul Erlih”, postoji sumnja u “kriminalne radnje” zbog neovlašćenog “kliničkog ispitivanja eksperimentalnim lekom”.

Štekera to, međutim, nije zaustavilo. S jedne strane, njega je počeo da zastupa advokat i poslanik liberala u Budenstagu Volfgang Kubicki, koji tvrdi da njegovom klijentu, kao lekaru, nije potrebna nikakva dozvola, jer je ubrizgao antigen u okviru “individualnog pokušaja lečenja”.

S druge strane, on je nastavio testiranje na još oko šezdesetak dobrovoljaca, objavljujući sve rezultate na svom blogu. Kako tvrdi, u nezavisnoj proveri efikasnost vakcine su potvrdili i najeminentniji nemački virusolozi Kristijan Drosten i Hendrik Štrek.

“Više od 90 odsto (dobrovoljaca) razvilo je zaštitna antitela u visokim koncentracijama”, ističe dr Šteker i dodaje da ova “banalna vakcinacija nije imala skoro nikakvih neželjenih efekata i bila je izuzetno efikasna”.

Recept za vakcinu kao za koktel

Rezultate testiranja svake osobe koja je dobila njegovu vakcinu on je već objavio na svom blogu. Štaviše, poput recepta za neki koktel, dr Šteker je objavio recept za pravljenje njegove vakcine koja, kako kaže, može da se lako napravi u običnoj laboratoriji.

“Za jednu osobu se uzme tri puta po 15 mikrograma RBD-a subjedinice spajk proteina S1 (Arg319-Phe541). Kao adjuvant (pomoćna supstanca koja aktivira imuni sistem) koristio sam aluminijum-hidroksid od kompanije ‘Invovo gen’. Dobro promućkajte i izvucite 200 mikrolitara tuberkulinskim špricem. U jedan veći špric uzmite 10 mililitara kuhinjske soli i dodajte ovih 200 mikrolitara pa promešajte. Od toga uzmite po 500 mikrolitara po dozi i u nju umešajte antigen. Sve to lepo sterilno”, piše na blogu dr Štekera.

Uz ovaj vodič za pravljenje vakcine, on ističe da je ona ne samo jednostavna i brza za proizvodnju, već se može čuvati u običnom frižideru, bez negativnih efekata.

Prema Štekerovim tvrdnjama, on ne želi da vakcinom zarađuje novac, već da brzo zaštiti što veći broj ljudi od korone.

“Ako se ispostavi da moj proces funkcioniše, onda su patenti ostalih nevažeći, jer tada bi svako mogao da napravi vakcinu”, ističe on i dodaje da bi samo jedna laboratorija srednje veličine za šest meseci mogla da napravi dovoljno vakcina za 80 odsto stanovništva Nemačke koja broji oko 83 miliona ljudi.

Bogati lekar izaziva kontroverze

Dr Šteker nije neki ludi naučnik iz hobija, već svet virusa istražuje decenijama, a 1987. godine je osnovao i svoju farmaceutsku kompaniju za laboratorijsku dijagnostiku “Evroimun”, koja ima laboratorije širom sveta i bavi se, između ostalog, i dijagnozom infekitvnih bolesti.

Pre četiri godine, on je jednoj američkoj kompaniju prodao “Evroimun” za čak 1,2 milijarde evra, a i pre toga je bio aktivan kao investitor pa je 2013. kupio robnu kuću Gerlic u istoimnom gradu a od 2016. je jedan od suvlasnika aerodroma u Libeku.

U javnosti je dr Šteker, međutim, izazivao i kontroverze i to kada se zalagao za povratak sirijskih izbeglica u njihovu domovinu. Zbog toga su se lokalna crkva i univerzitet u Libeku distancirali od njega premda se on lično ogradio od nekih svojih rasističkih ideja i izjava.

Potom su sličnu reakciju javnosti izazvale njegove kritike na račun feministkinja i pokreta nastalog nakon što su holivudske glumice prijavile seksualno zlostavljanje od uticajnog producenta.

Ove izjave su uticale da brojne obrazovne, crkvene i političke institucije na severu Nemačke prekinu saradnju sa njim, zbog čega je njegova kompanija prestala da im daje godišnje milionske sume donacija.