Obeležavamo veliki hrišćanski praznik: Oni koji žele dete sutra moraju učiniti OVO
Jedan od 12 najvažnijih hrišćanskih praznika
Printscreen
Praznik Blagovesti jedan je od 12 najvećih hrišćanskih praznika koje svetkuju vernici Srpske pravoslavne crkve. Ovaj praznik uvek se slavi 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića, u znak sećanja na blagu vest, kada je arhangel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Pročitajte još:
Na ovaj praznik, prema crkvenom učenju, Bogorodica je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti.
Blagovesti spadaju u radosne hrišćanske praznike. Za njega se vezuju razna narodna verovanja. Jedno od njih je da se na Blagovesti ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan treba da započne devojačkom pesmom.
U srpskom narodu se verovalo i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. One devojke i žene koje žele porod, na sutrašnji dan odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Uvreženo je i verovanje da je od 7. aprila, pa sve do Velikog petka, dobro započeti bilo kakav veći posao, kao što su otvaranje prodavnice, gradnja... kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Dan posle praznika Blagovesti, SPC slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.