Moja devojčica i još komšijske dece imaju problem sa plućima, sve otkako su oni došli da buše!
U potrazi za novim nalazištima NIS ne bira ni mesto ni vreme, pa uprkos pravilu koje važi u svetu da naftne bušotine moraju biti udaljene najmanje 15 kilometara od naseljenog mesta, ova kompanija traži crno zlato pored kuća, dečjih igrališta, čak i na groblju, zbog čega je zdravlje ljudi ugroženo, a mnoge kuće i spomenici oštećeni.
Dejan Briza
Meštani Srbobrana u ulici Miloša Obilića ne samo da ne mogu da žive od buke i haosa u koji im se život pretvorio od 2014. godine, otkad je bušotina smeštena na manje od 100 metara od njihovih domova, već strahuju za svoje, i zdravlje najmilijih, jer su jaka naftna isparenja koja udišu svakodnevna pojava.
Andrijana Milošev, stanarka pomenute ulice, rekla nam je da je od momenta otkad su iz NIS-a počeli s radom, njena ćerka dobila astmu, a zbog jakih vibracija ovoj porodici oštećena je i kuća.
- Pored moje devojčice u komšiluku ima još desetoro dece koja imaju problem sa plućima, tačno otkad su iz ruske firme počeli s eksploatacijom nafte u našem kraju. Komšije su sve bolesnije, a verujte, svi očekujemo da ćemo se u nekom momentu razboleti - kaže ona i objašnjava da je nemoguće da se organizam navikne na okruženje u kom su naftna isparenja odjednom uobičajena.
RUDNA RENTA
Svet 10-30 odsto
Srbija 7 odsto
NIS plaća 3 odsto
Naša sagovornica dodaje da su se ljudi u naselju bunili i pisali peticije, te na taj način pokušali da zaštite svoju imovinu i okruženje, međutim - badava.
- Ranije su bušili i danju i noću, to je bilo katastrofa. Kao da je zemljotres celu noć, sve podrhtava i vibrira, od toga nam se kuća oštetila. Trenutno ne rade noću, ali počinju rano ujutro, a završavaju kasno uveče, posle deset. Ovde je nafta gusta, pa još ubacuju mini-bombe u bušotine, a od detonacija se sve trese. Naša kuća, kao i komšijske, stara je skoro vek, zar treba krov da nam se sruši na glavu? Teška vangabaritna mehanizacija od 40 tona šparta ulicom kad god rade.
Stanare ulice Miloša Obilića prvo je tužio NIS, zbog navodnog ometanja poseda, a potom su sami građani zbog oštećenja kuća tužili proizvođača nafte.
Naftne bušotine opasne po život
Potez naftne industrije da stacionira bušotinu pored dečjeg igrališta je krajnje licemeran, smatra Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta „Vrbas“. - Smeštanje naftne bušotine pored igrališta ima za cilj da pokaže da je eksploatisati naftu u naselju, gde se igraju deca, krajnje bezbedno. Što je veoma bezobrazno, jer svi znamo da nije. Postoje činjenice koje pokazuju da je dolazilo do eksplozije naftnih bušotina ukoliko zakaže bezbednost ili dođe do zagušenja čepova. Iz tog razloga, u Kanadi je propisano da bušotina mora biti udaljena minimum 15 kilometara od naseljenog mesta.
Andrijana nam je rekla da su osnovni i apelacioni sud doneli presudu da je njena porodica sama kriva jer je napravila kuću u naftnom polju, uprkos činjenicii da im je dom na istom mestu 100 godina.
U opštini Srbobran naftne bušotine su stacionirane tik uz dečja igrališta i parkove, na 15 metara, a u Turiji eksploatatori nafte smestili su tri bušotine nasred groblja.
Da pokojni, kao ni živi ne mogu da nađu mi,r dok tlo usled radova masivnom mehanizacijom podrhtava i narušava večne kuće, potvrdio je za naš list Stanko Matović.
- Tako je, kako je. Tužan prizor. Selo je mirno, zato niko ne reaguje, a grobovi usled radova podrhtavaju. Ovo nema nigde u svetu, da ne možete u miru da posetite drage pokojne ljude i još da se pribojavate kada će se neki od spomenika urušiti - rekao je on.
Iz Ministarstva za rudarstvo i energetiku nisu odgovorili na naše pitanje da li zakon dozvoljava da naftna bušotina bude u naseljenom mestu ili na groblju.