Ona je prva žena koja je vozila dizalicu i viljuškar, i radila barabar sa muškarcima! Od posla ne odustaje, a jednu nagradu nikada neće zaboraviti!
Nekada vozač dizalice i viljuškara, neobična penzionerka Vera Mandić (63) iz Kikinde radi kao spremačica na Autobuskoj stanici u Kikindi, a pod njenim rukama, kažu njene kolege, sve je pod kontrolom i besprekorno čisto.
Privatna arhiva
Dok je trajalo vanredno stanje zbog epidemije koronavirusa, sve do druge polovine marta kada je obustavljen autobuski saobraćaj, Vera nije mirovala. Radila je i tada, a s početkom normalizacije prevoza, zasukala je rukave još više.
- Opremu smo dobili, sve što je potrebno da higijena bude na zavidnom nivou. Sve se dezinfikujuje i više puta, tako da nema bojazni ni po putnike, ni po vozače i konduktere. Dezinfekcija autobusa obavlja se i pre i posle vožne - kaže Vera.
Veri Mandić nijedan posao ne pada teško.
Neuobičajeno za jednu ženu, ceo radni vek provela je u kikindskoj „Livnici“ kao vozač dizalice.
- Tako sam se i penzionisala sa 36 godina i 7 meseci radnog staža, a penzija mi je 18.700 dinara. Ja sam prva i jedina žena koja je vozila dizalicu. Vozila sam i viljuškar - kaže ova žena koja je okretna poput čigre u sedmoj deceniji.
Osvajala je, kaže, i nagrade.
- Nema nagrade koju nisam dobila u bivšoj Jugoslaviji kao najbolji radnik. Išla sam na mesec dana u Rusiju, a potom sam isto toliko vremena provela u Norveškoj. Tamo sam osvojila priznanje posvećeno ženi radnici „Svarta Bjorn“.
Jedina sam u Jugoslaviji koja je dobila ovu nagradu. Tražili su me i Nemci da radim kod njih, ali mi je Jugoslavija uvek bila u srcu - sa nostalgijom priča Vera.
Vraćanje u normalu
Normalizacija autobuskog saobraćaja u Kikindi počela je početkom maja. U skladu sa interesovanjem putnika, određuje se i broj polazaka linija, kako autobusi ne bi bili prazni, rekao je Dušan Markovljev, direktor JP „Autoprevoz“.