MRAČNE TAJNE SUPERMARKETA Ne nasedajte na ovo sledeći put kad krenete da kupite hleb, pogledajte kako manipulišu vama!

Brojna istraživanja pokazala su da veliki supermarketi koriste čak i psihološke manipulacije za podsticanje potrošnje.

Prodavnica
Prodavnica, Foto: Alo!/ Dejan Briza

Svaki put kada uđete u supermarket, vama se manipuliše. Supermarketi su osmišljeni da se sve osnovne namirnice nalaze na suprotnoj strani radnje, a do koje ćete naići na mnoga iskušenja. Jaja, mleko i hleb skrivaju se iza slatkiša, lepo upakovanih grickalica i izloga primamljivog sira.

Ako to nije dovoljno, vaša deca su ciljna publika: sve žitarice na nivou očiju deteta koje sedi u kolicima za kupovinu ukrašene su crtanim likovima da im bolje privuku pažnju.

Ali, BBC se pita može li se nama manipulisati za naše dobro?

 

Prosečni proizvođač hrane ima malo razloga da nas preusmeri od svojih proizvoda s puno masti i šećera. Ipak, s obzirom na to da smo već pod uticajem reklama, možemo se pitati hoće li prodavnice možda na kraju videti prednost promocije zdrave hrane - možda sprovođenjem nekih poreskih olakšica - kako bi deo s povrćem postao igralište gde deca vrište roditeljima da im kupe kelj.

Čak i unutar prodavnica, nije teško nagovoriti ljude da krenu u boljem smeru, barem kratkoročno. Ester Papis, profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu Utreht u Holandiji, otkrila je da deljenje letaka s receptima na ulazu u supermarket koji uključuju reči poput "zdravo" i "niske kalorije" dovode do toga da osobe na dijeti podsvesno kupuju manje hrane.

Prodavnica, market
Prodavnica, market, Foto: Alo!/Vladimir Marković

Na blagajnu su odneli neverovatnih 75% manje grickalica od onih koji su primili kontrolni letak, koji nisu spominjali reči vezane za zdravlje. Te reči aktivirale su postojeće ciljeve ljudi i podsetili ih na ono što bi sada mogli da učine kako bi ih ispunili, a da kupci zapravo ni ne shvataju šta se događa, kaže Papis.

Ostale trikove predložio je Brajan Vansink, profesor poznat po istraživanju psihologije prehrane. Neki od njegovih najnovijih radova koriste ranije otkriće - da ljudi povećavaju unos voća i povrća za 24% ako im se kaže da bi polovina njihove večere trebalo da bude rezervisana za ove namirnice - i primenjuju ga na ponašanje potrošača u supermarketu.

On je utvrdio da deljenje korpe s namirnicama u dva dela, a polovina se koristi samo za voće, povrće, mlečne proizvode i meso, uzrokuje da ljudi troše više od dva puta više novca na voće i povrće nego ljudi bez pregrade. Ideja je da deljenje korpe podrazumeva postojanje društvene norme koju potrošači pokušavaju da ispune.

 

Ipak, intervencije koje bi supermarketi mogli da urade u dugoročnom razdoblju jako su komplikovane. Rušenje cene zdravih proizvoda dovešće do toga da takvi proizvodi nestanu s polica, kaže Karen Glanc, profesorka epidemiologije.

Takođe je saznala da nismo svi otvoreni za manipulaciju na isti način. Na primer, ona je pronašla da će potrošačima u siromašnim područjima isticanje zdravih učinaka nekih proizvoda navesti ida misle kako isti taj proizvod zapravo ima grozan ukus, a neće ih navesti da više kupuju.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi