Ne mogu da nađem posao samo zato što neki mrze Nemce!
„Dobio sam na sudu spor zbog diskriminacije, ali džabe, jer je bivša direktora Vesna Bursać iz mržnje napravila od mene najvećeg monstruma”
Goran Srdanov
Diskriminacija na delu! Nastavnik scenske šminke Mihael Deljaković Matović von Konig Gegenbauer, koji je radio u Tehničkoj školi „Pavle Savić” u Novom Sadu, protiv čije direktorke je dobio spor zbog mobinga, već pune četiri godine ne može nigde da se zaposli, iako je u pojedinim školama u kojima je konkurisao bio jedini pogodan kandidat na listi!
Samo je skandali prate
Inače, Vesna Bursać, bivša direktorka TŠ, i ranije je bila pod lupom nadležnih. Naime, pre nekoliko godina inspekcija je utvrdila da je tokom četiri godine učenicima smerova Scenski maskeri i Vlasuljarstvo izdala oko 20 nevažećih diploma.
Naime, „Alo!” je već pisao da je tadašnja direktorka TŠ „Pavle Savić” Vesna Bursać konstantno omalovažavala i vređala Mihaela zbog seksualne orijentacije i nemačke nacionalnosti, a jednom prilikom je čak pred nekoliko kolega odbrusila:
- Dok sam ja direktor škole, ova švapska pede*čina neće tu raditi!
Iako je Mihael još novembra prošle godine dobio presudu Višeg suda u Novom Sadu u svoju korist, u kojoj se, između ostalog, zabranjuje dalja diskriminacija, odluke suda očito nema ko da poštuje.
- Džaba meni što sud kaže da su me diskriminisali i da moraju da me zaposle kad sam već jedini kandidat koji ispunjava uslove, kada to niko ne poštuje. Iako sam pokušao ponovo i u toj školi da se zaposlim, i to nakon što je postavljena nova direktorka, nisu hteli da me uzmu u radni odnos. Štaviše, bivša direktorka Vesna Bursać gde god joj se ukaže prilika priča sve i svašta o meni i govori kolegama da ne treba da me zaposle. Nisam verovao da može imati toliki uticaj, ali sada, nakon silnih mesta za koja sam konkurisao, a odbijali su me iako sam bio jedini pogodan za posao, verujem da je uspela u svojoj nameri da niko ne zaposli, kako je rekla, švapsku pede*činu - rezignirano priča za „Alo!” Mihael.
On je, kaže, bio i u Ministarstvu prosvete kako bi se obratio za pomoć, ali već pola godine niko ništa nije uradio kako bi mu pomogao.
- Na pravdi boga sam ostao bez posla zato što neko mrzi Nemce i zato što je homofobičan. Sada živim sa majkom, koja ima svega 14.000 dinara penziju, i to za 35 godina staža, a ima i dijagnozu da je na putu ka trajnom slepilu. Zato ne mogu da prihvatim politički azil u Nemačkoj koji mi se nudi kao pomoć, jer nemam kome majku da ostavim, moram da vodim računa o njoj. Sram ih sve bilo! Da molim za posao, a imam najveće moguće obrazovanje u celoj zemlji, i danas đaci uče po onome šta sam ja uradio, a sada sam na ulici, na putu da postanem socijalni slučaj - ogorčeno poručuje Mihael.