Naši PRELEPI predeli na putu da postanu UŽARENA PUSTOŠ. Prava OPASNOST nam tek dolazi! Nećemo znati šta nas je snašlo.

Temperature će se narednih decenija u našim krajevima povećavati u proseku tri stepena godišnje, a padavine smanjivati i do 20 odsto na godinu, pokazuju klimatski modeli.

Klimatolozi, hidrolozi i agronomi su povodom Svetskog dana borbe protiv suše i degradacije zemljišta upozorili da se moramo prilagoditi i zaštiti zemljište od isušivanja i propadanja.

Da je vrag odavno odneo šalu pokazuju i statistike o vremenskim prilikama iz poslednjih deset godina. Kako navodi dekan banjalučkog Prirodno-matematičkog falulteta, geograf i klimatolog Goran Trbić, tokom poslednje decenije gotovo sve godine su imale obeležja ekstremnih vremenskih prilika, piše Srpskainfo.

– Uz poplave, ekstremne hladnoće i ekstremno veliki broj dana s pojavom grada, ipak su najčešće bile ekstremne vreline i suše, koje su naše krajeve pogodile u čak sedam od poslednjih 10 godina – kaže Trbić.

I u godinama koje slede, kaže, klimatski modeli ukazuju da će suše pogađati Srpsku češće nego poplave, što će biti karakteristika klime u celom regionu jugoistočne Evrope. Neće na to uticati samo ekstremne letnje vrućine.

– Osim povećanja temperature, klimatske promene su uslovile i sasvim drugačiji režim padavina. Iako se na nivou godine količine padavina nisu značajnije promenile, način njihovog izlučivanja je promenjen. Danas imamo sve češće pljuskove, koji mogu potrajati nekoliko dana i izazvati poplave. S druge strane, periodi bez kiše su mnogo duži i uz povećanje temperatura donose esktremne suše – kaže profesor Trbić.

Ovo su promene na koje uglavnom ne možemo uticati, ali, kako poručuju stručnjaci, dobro prilagođavanje na klimatske promene može u velikoj meri smanjiti posledice.

Ove prognoze i upozorenja su ozbiljno shvatili u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, pa je navodnjavanje poljoprivrednih površina jedan je od prioriteta ovog ministarstva.

Kroz Projekat razvoja sistema za navodnjavanje IDP već godinama se radi na rehabilitaciji i modernizaciji postojećih te izgradnji novih sistema za navodnjavanje.

Vrednost projekta je 24 miliona dolara, od čega se iz kredita Svetske banke finansira oko 20,4 miliona dolara. U Semberiji je već obezbeđeno navodnjavanje za više od 800 hektara zemljišta u Novom Selu kod Bijeljine, na zemljištu koje koristi Poljoprivredno dobro “Semberija“, te u Pelagićevu, gde parcele koristi Poljoprivredno dobro “Napredak”.

– U toku su projekti na području Hercegovine, u Ljubinju i Trebinju, zatim na području Crnjelova kod Bijeljine, gde se nalazi veliki broj proizvođača povrća. U planu su i projekti navodnjavanja voćarskog kraja u Potkozarju i Lijevče polju – kaže portparol Ministarstva poljoprivrede Aleksandar Macanović.

Uz to, ministarstvo sufinansira nabavku opreme za navodnjavanje na privatnim imanjima, tako što poljoprivrednicima refundira oko 30 odsto troškova za nabavku ove opreme. Ove godine odobreni su svi pristigli zahtevi poljoprivrednika.

Mada je navodnjavanje poljoprivrednih površina bitno za opstanak poljoprivrede u novim klimatskim uslovima, stručnjaci su ipak sumnjičavi.

Kako je ranije rekao profesor banjalučkog Prirodno-matematičkog fakulteta, geograf hidrolog Čedomir Crnogorac, jedino pravo rešenje bila bi izgradnja sistema kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, u koje bi se puštala vodu, kada zapreti poplava, kako bi se ta ista voda koristila za navodnajvanje u vreme suša. Takvi su sistemi, međutim, izuzetno skupi i zahtevni za izgradnju.

Strategija za očuvanje zemljišta

Očuvanje poljoprivrednog, šumskog i vodnog zemljišta izuzetno je bitno za budućnost Republike Srpske, zaključeno je na stručnoj debati koja je održana u Ministarstvu poljoprivrede RS.

O ovoj temi su razgovarali predstavnici tri ministarstva u Vladi RS, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Poljoprivrednog instituta, te Poljoprivrednog i Šumarskog fakulteta u Banjaluci. Zaključeno je da treba hitno usvojiti strategiju za očuvanje zemljišta.

Šta čeka naše unuke

Već danas imamo žarka leta, ali i mnogo tople zime s dosta manje snega nego pre nekoliko decenija, što neminovno dovodi do isušivanja zemljišta. Ipak, za pedesetak godina klima će biti još ekstremnija, a klimatske promene će doneti i probleme sa vodnim resursima, naročito sa pitkom vodom, upozoravaju stručnjaci. Našu deca i unuci, mogli bi se, dakle, suočiti sa ekstremnim sušama, a možda im preti i žeđ.

– Prema najekstremnijem klimatskom scenariju, do kraja 2070. godine na teritoriji Republike Srpske, odnosno BiH, možemo očekivati povećanje temperature i preko tri stepena godišnje, a povećanje prosečnih letnjih temeperatura biće i veće. Isti klimatski scenariji projektuje i smanjenje padavina i do više od 20 procenata godišnje. Evidentno je da će takve promene dovesti do mnogo češćih i intezivnijiih suša – upozorava profesor Goran Trbić.

Pored suša, čekaju nas i ekstremne temperature, oluje, sa rušilačkim vetrovima i gradom, kao i poplave.