Naš faks među top tri, sa Harvardom i Stanfordom! Institut za anatomiju ugostio najvećeg stručnjaka za ljudsko lice i obeležio početak novog poglavlja
Obeležili početak novog veka Medicinskog fakulteta u Beogradu! Najveći svetski stručnjak za anatomiju lica prof. dr Sebastijan Kotofana doputovao je iz Amerike na veliki događaj upriličen povodom 100 godina postojanja Instituta za anatomiju i pred kamerama održao stručno predavanje samo za 450 medicinskih stručnjaka iz Srbije, koji su to pratili onlajn zbog pendemije koronavirusa.
Studenti sa katedre za nastavu na engleskom jeziku Medicinskog fakulteta u Beogradu sa prof. Milanom Milisavljevićem i prof Valentinom Blagojević , Foto: privatna arhivaProfesor dr Valentina Blagojević, šef nastave na engleskom kaže da je ovim predavanjem počela intenzivna afirmacija odeljenja za nastavu na engleskom jeziku Medicinskog fakulteta u Beogradu radi što boljeg pozicioniranja na obrazovnoj mapi sveta!
- Zainteresovanost prof. Kotofane za saradnju sa našom institucijom jasno govori da su naše mogućnosti na ovom polju velike. On je 16. decembra bio gost u stručnoj radionici i održao svoje pristupno predavanje posle čega mu je dodeljeno zvanje gostujućeg profesora. Ovo je još jedan dokaz da je fakultet na dobrom putu, a posle 25 godina rada na katedri na engleskom, slobodno mogu da kažem da danas živimo svoj san jer je naša nastava na visokom nivou - kaže prof. Blagojević i dodaje da studenti sa radošću dolaze u Beograd da studiraju.
Ponosna na svoje studente: Profesor dr Valentina Blagojević, šef nastave na engleskom, Foto: privatna arhivaInstitut poznat i po TV seriji „Senke nad Balkanom”
Prof. Valentina Blagojević kaže da je Institut za anatomiju bio centralno mesto za edukaciju obducenata, koji pregledaju mrtve radi utvrđivanja uzroka smrti, sve do osnivanja njihove zgrade.
- Često smo mogli da čujemo ili da pročitamo, recimo u popularnoj TV seriji „Senke na Balkanom”, kao i u knjigama „Jedno ubistvo u patrijaršiji” i „Ubistvo u Kapetan Mišinoj” da se telo vozi na Institut za anatomiju na obdukciju - navodi profesorka.
Studenti Medicinskog fakulteta u sali za praktične vežbe, Foto: privatna arhiva- Za prvih 20 godina, od 1995. do 2015. bilo je 250 upisanih, a 220 diplomiranih, dok je od 2016. do 2020. godine bilo 482 brucoša, a njih 189 je dobilo diplomu. Ovome je svakako doprineo entuzijazam i posvećenost nastavnika i saradnika angažovanih u nastavi na engleskom jeziku, koji se može meriti sa poletom i elanom kojim su radili naši profesori Niko Miljanić, Rihard Burjan i Dragan Jovanović Batut od osnivanja Medicinskog fakulteta - kaže naša sagovornica i ističe da je Medicinski fakultet u Beogradu za 100 godina postojanja odškolovao više od 40.000 doktora medicine!
- Vlada veliko interesovanje za upis, ali nemamo dovoljno prostora, koji bi zadovoljili naše stroge uslove za nastavu na engleskom. Jedan predavač radi u grupi do 10 studenta, koji i sami učestvuju u disekciji i moraju da odgovaraju na pitanja tokom tih praktičnih vežbi. To je najviši nivo predavanja anatomije, čak ni najprestižniji američki i svetski univerziteti Harvard i Stanford nemaju ništa više od toga. Zato u ovoj kriznoj situaciji, naši profesori s velikim ponosom ističu da je veliki broj lekara heroja, potekao iz ove institucije - sa zadovoljstvom kaže prof. dr Valentina Blagojević.
Dr Sebastijan Kotofana, profesor anatomije u vrhunskoj istraživačkoj bolnici „Majo” u Minesoti, Foto: privatna arhivaDoveli velikog gosta u jeku pandemije
Veliki događaj na Institutu za anatomiju upriličio je prof. dr Milan Milisavljević, predsednik komisije za kontinuiranu medicinsku edukaciju pri Srpskom anatomskom društvu, koji je u jeku pandemije, pozvao svog ličnog prijatelja, prof. dr Sebastijana Kotofanu, profesora anatomije u vrhunskoj istraživačkoj bolnici „Majo”, sa sedištem u državi Minesota.
- Uspeli smo da ga dovedemo usred pandemije, poštujući sve mere. Predavanje je održao na plastiniranim ljudskim glavama, koje su kupljene iz čuvene laboratorije prof. Fon Hagensa u Nemačkoj, zahvaljujući donaciji od 40.000 evra, o čemu je „Alo!” prvi pisao - kaže prof. dr Milisavljević.
povezane vesti
