Najmoćnija molitva koja postoji! Ona je srž i zenica pravoslavlja, morate obavezno da je naučite!

Nažalost, većina ljudi misli da je dovoljno to što vodi računa da li je crveno slovo ili je „samo podebljano“, i danas će je čuti prvi put u životu. Isusova molitva je kratka umna molitva, u vidu formule, koja se posebno ceni u Pravoslavnoj crkvi, u toj meri da se tretira kao „srž i zenica pravoslavlja“.

Nema važnije molitve od nje. Ona glasi: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj mene grešnog“. Njom su se učili brojni naraštaji, o njoj se diskutovalo tokom cele istorije Crkve. Tajna njene moći leži u ponavljanju i na taj se način koristi u ličnoj asketskoj praksi monaha i isposnika širom pravoslavnog sveta.

Ona je, tvrdi se, osnovni metod kojim oni koji se mole otvaraju svoje srce Bogu zbog čega se naziva i Molitvom srca; veruje se da je upravo to ta molitva koju apostol Pavle zagovara u Novom zavetu kao „neprestanu molitvu“, premda nauka smatra da je nastala u egipatskim pustinjama u 5. veku i da je tek postepeno na Istoku stekla ovu važnost koju ima danas.

Njeno korišćenje je posebno često u isihazmu, pravoslavnoj monaškoj tradiciji koja je kao način života posebno zastupljena na Svetoj gori, a koja ukratko rečeno predstavlja potpuno okretanje čovekovoj unutrašnjosti koja se sjedinjuje sa Bogom putem vođenja punog crkvenog života i uzimanjem Svetih tajni.

Pri višečasovnom i neprestanom ponavljanju ove kratke molitve koristi se brojanica, koja se smatra oruđem molitve, ali koja nije obavezna i više služi kao ispomoć onima koji su tek počeli da ulaze u taj mistični svet ili onima koji su slabi i lako gube koncentraciju.

 

Pored toga, prilikom ponavljanja Isusove molitve vernici se mogu i klanjati Bogu i krstiti. Međutim, ovako duboko zalaženje u Isusovu molitvu duhovnici obično ne savetuju običnim ljudima, bez pomoći nekoga ko je već u tome vešt i iskusan.