Najgora vest koju smo mogli da čujemo
Ujedinjene nacije su objavile da je godišnje povećanje koncentracije ugljen-dioksida veće od prosečnog povećanja tih vrednosti u poslednjih deset godina. Kaže se da su ovo najgore vesti koje smo mogli da čujemo. Šta to znači za naše zdravlje i budućnost planete?
Printscreen
Gost Jutarnjeg programa profesor dr Vladimir Đurđević, meteorolog sa Instituta za meteorologiju, navodi da su poslednji podaci Ujedinjenih nacija nešto što bi trebalo da nas zabrine, pošto se stvari ne odvijaju onim tokom kako je predviđeno.
Pariski sporazum je potpisan 2015. godine i on je trebalo da ograniči emisiju ugljen-dioksida. Sve zemlje su se dogovorile da žele to da urade, međutim ta inicijalna dobra volja održala se kratko vreme i poslednjih godina se ponovo beleži porast emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
„Podaci stručnjake nisu iznenadili, ali su ih veoma zabrinuli jer što više odmaknemo u povećanju koncentracije ugljen-dioksida, sve će teže biti da ispunimo Pariski sporazum“, naglašava profesor Đurđević.
Ugljen-dioksid je glavni gas koji dovodi do efekta staklene bašte, ali nije jedini, dodaje profesor. Tu je i metan čiji se rast takođe beleži. Ali, metan nešto manje utiče na klimatske promene jer se daleko brže uklanja iz atmosfere. Metan nestaje iz atmosfere za nekih deset godina, ali ugljen-dioksid kada dospe u atmosferu on se zadržava stotinama, ako ne i hiljadama godina, naglašava Đurđević.
„Znači, ako bismo danas prestali da emitujemo ugljen-dioksid, on će ostati na ovom nivou u atmosferi zauvek i učiniti da klimatske promene teku i dalje. Ne ovako ubrzano kao sada, ali će planeta i dalje da reaguje na njegovo prisustvo“, napominje gost Jutarnjeg programa.
Poziv na uzbunu upućen je nekoliko dana pred godišnji sastanak Ujedinjenih nacija o borbi protiv klimatskih promena, koji se održava od 2. do 13 decembra u Madridu. Postavlja se pitanje da li išta više može da se promeni.
„Jednostavno države bi trebalo da nastave da rade ono na šta su se obavezale Pariskim sporazumom, a to je da će smanjiti svoju emisiju u obimu u kome trenutno mogu. Već sledeće godine se očekuje revizija ovog sporazuma, jer ono što su zemlje obećale nije dovoljno da bi se ispunili uslovi da se porast globalne temperature zadrži na dva stepena, tako da bi od sledeće godine morali da revidiraju svoje standarde“, kaže profesor Vladimir Đurđević.
Nažalost, javnost na ovaj problem obraća pažnju samo u nekim vanrednim situacijama kao što je nedavno bila u Srbiji, ali čim taj problem prođe, zaboravimo i okrećemo se drugim temama. Ne postoji dugoročana vizija i dugoročni način razumevanja ovih problema, a oni su toliko složeni i zahtevaju da se neprekidno radi na njima i onda kada vidimo posledice i kada ne vidimo, posebno kada pričamo o klimatskim promenama čiji će pun efekat biti vidljiv za dvadeset do trideset godina, navodi na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor Vladimir Đurđević.