Mitropolit Porfirije dobio značajnu nagradu! Evo o čemu se radi!

U svečanoj sali Rektorata Sveučilišta u Zagrebu, povodom Dana verskih sloboda, 12. januara 2019. godine održana je svečana jubilarna sednica Udruženja za verske slobode Hrvatskoj. Svečanoj sednici prisustvovali su gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović, glavni sekretar Međunarodnog udruženja za verske slobode (IRLA) Diop Ganun, narodni pravobranitelj Lora Vidović, direktor Vladine Komisije za odnose sa verskim zajednicama Šime Jerčić, predstavnici Crkava i verskih zajednica u Hrvatskoj, kao i mnoge ličnosti iz političkog i kulturnog života.

Glavni odbor Udruženja za verske slobode doneo je odluku da ovogodišnji laureati budu: Mitropolit zagrebačko - ljubljanski Porfirije i sveštenik Tvrtko Barun, direktor JRS - isusovačke službe za izbeglice.

Obraćajući se ovogodišnjem laureatu, Jadranka Brnčić pročitala je obrazloženje za dodelu priznanja Udruženja u kojem se ističe mirotvorni doprinos mitropolita Porfirija u promovisanju kulture dijaloga i verskih sloboda. Ona je istakla sledeće:

- Biti predstavnik Srpske Pravoslavne Crkve u Hrvatskoj čak i posle toliko godina nakon ratnih sukoba – čije povijesno pamćenje još nije pročišćeno ni u srpskom niti u hrvatskom narodu pa njihovi pripadnici često još pristupaju jedni drugima s predrasudama – zaista nije lak zadatak.

Pritisci i očekivanja su veliki sa obe strane. S jedne strane, po njenom mišljenju, pripadnici srpskoga naroda u Hrvatskoj opterećeni su naslagama nemira i straha te se i najmanji nesporazumi koji još uvek postoje između Srbije i Hrvatske - jer na iste događaje, iz bliže i dalje prošlosti, gledaju različito - snažno odražavaju na njih. S druge, pak, strane, otvorenost za dijalog i ekumenizam pojedini pripadnici Srpske Pravoslavne Crkve u Srbiji ne prihvaćaju uvek blagonaklono. Kada je reči o najosetljivijim pitanjima kako za Srbe tako i za Hrvate, mitropolit Porfirije u svakoj prilici, ma kome se obraćao, nalazi jasne, istodobno realistične i pomirljive reči.

U nastavku, Brnčić je naglasila:

- Mitropolit Porfirije nije sklon davati ad hoc tumačenja, nego govori biranim rečima, trudeći se da nikoga ne povredi i da ne zađe na teren politike. Nije to izraz puke političke korektnosti, nego svesti da svaka reč može biti posticaj za produbljivanje nesporazuma i izazov za moguće nove sukobe. Vrlo je jasan kada je reči o sprezi verske i nacionalne pripadnosti. Ako je jača ljubav prema Bogu, onda on postaje pokretač i sadržaj i krajnji domet našeg života. Ako prevladava ljubav prema samome sebi, onda Boga pretvaramo u ideju, u ideologiju, on postaje instrumentom, čime promovišemo svoju sebičnost, egoizam i samoljublje. Kada vera postaje ideologija, kada Crkva postaje institucija koja hoće moć, znači da su oni koji veruju u Hrista, Njega stavili u drugi plan. Raspeti se i uzeti svoj krst, to nas vodi potpunoj slobodi od svih idola, od idola države, nacije i Crkve, i od Boga kao idola.

Zaključujući svoje obrazloženje Jadranka Brnčić je istakla:

- Mitropolit Porfirije, dakle, lično nastoji živeti i delovati u skladu s Jevanđeljem te pruža reči nade. U svim prilikama, javnim nastupima i propovedima, razgovorima s ljudima iz političkih i crkvenih krugova, s novinarima ili na tribinama, verno  šalje poruku mira i bratoljublja. Zaista, jedini načini da svi zajedno idemo napred i pripremimo budućnost za našu decu jesu: dijalog, praštanje i pomirenje.

Mitropolit Porfirije se posle primanja priznanja obratio Glavnom odboru Udruženja za verske slobode u RH i svima prisutnima zahvalivši najsrdačnije na dodeljenom priznanju i obećao da će i ubuduće činiti sve što je u njegovim moćima kako bi svako mogao slobodno da ispoveda svoju veru.

Mitropolit je naglasio:

- Čovek je najveća vrednost u čitavoj tvorevini iz proste činjenice da je on jedino biće koje je nazvano ikonom Božjom, a ikona Božja je pre svega zbog toga što je slobodno biće. A Bog je jedino apsolutno slobodan. Čovek svoju slobodu dobija od Boga, dobija je pre svega, kako Oci Crkve govore, vezanu za slobodnu volju. Stvoren je kao biće koje ima slobodnu volju. Ali to još uvek ne znači da je samom tom činjenicom, budući da je dar, slobodan i ostavren kao slobodno biće. Da bi zaista i postao čovek slobodno biće on tu svoju volju, koju može da zloupotrebljava darove i potencijale koje je dobio, a može i da ih afirmativno upotrebljava, tom slobodnom voljom postaje zaista slobodan onda kada čini dobro. Upravo kako smo čuli poziv apostola Pavla: „Jer ste vi, braćo, na slobodu pozvani; samo ne slobodu za ugađanje tijelu, nego da iz ljubavi služite jedni drugima“( Gal 5, 13). Sloboda prema tome koja ne podrazumeva zajednicu sa drugima, to znači koja ne podrazumeva spremnost da se drugome dâ mesta pored sebe ili bolje reći u sebi, u svome srcu, zapravo je contradictio in adjecto, nije sloboda.

Zaključujući svoje izlaganje Mitropolit je naglasio:

- Čovek je iznad svega, jer je čovek važniji od svih pravila i svih zakona i spremnost po primeru Hrista na odricanje, na Krst i na raspeće. Neka bi dao Bog da zaista budemo slobodni i kako kaže Džordž Orvel: "Ako sloboda znači nešto uopšte, ona znači pravo da kažemo ljudima ono što ne žele da čuju`, ili kako kaže Gete: `Ne možemo imati slobodu ako nam savest nije čista". To ništa drugo nije nego upravo fundament koje nam iznosi Jevanđelje i svaka druga religijska knjiga ili svaki čovek koji veruje u Boga.