Mira Marković otkrila detalje ATENTATA na njih: "Nas troje pocepani, sve rasuto po snegu..."

Sumnjiva saobraćajna nesreća, koja se smatra prvim pokušajem atentata na Slobodana Miloševića, desila se 3. januara 1988, na autoputu Zagreb – Beograd, kada su na automobilu, tada predsednika CK Srbije, pukle obe zadnje gume, šaljući automobil u jarugu.

Milošević je zadobio lakše povrede i već sutradan se našao na poslu. SUP Beograda je utvrdio da su gume bile “dotrajale i da je nestručno urađena pneumatika”.

O tom događaju, pisala je i Miloševićeva supruga Mirjana u memoarima objavljenima pre tri godine “Bilo je to ovako”.

"Pre nego što je pala noć, u nekoliko kilometara eksplodirale su obe zadnje gume na kolima kojima smo se vraćali kući... Automobil je sleteo s puta, s krovom na zemlji. Slobodan je s prednjeg sedišta pitao mene i Marka jesmo li živi... Ni onda, ni kasnije, nisam znala kako smo izašli kroz jedva otvoren prozor. Dok stojimo pored slupanog auta, vozač i nas troje, pocepani, živi i još nas ništa ne boli, sve iz kofera rasuto po snegu, ja gledam svoje haljine i cipele, u snegu i mraku, i pitam Slobodana gde je moj cvet iz kose. On ga traži pogledom i kaže mi da je tu i da ne brinem. A u autu još uvek radi kasetofon, kroz noć, nad livadom, u snegu, i dalje se čuje pesma: ‘Cvetovi beli, cvetovi plavi, u tvojoj kosi’... Ta nadrealna slika trajala je desetak minuta."

Mira Marković potom opisuje kako su porodicu Milošević evakuisali s mesta atentata.

Mira je pokušala da stopira nekoliko automobila, ali se niko nije zaustavljao.

Uspela je tek s jednim autobusom, koji ih je odvezao u bolnicu na Bežanijskoj kosi.

Vozač, sin Marko i Mira bili su, kako je rekao doktor, “ugruvani”, a Slobodan je imao najozbiljnije povrede - rane na nozi bile su duboke, ali noga nije bila slomljena...

Josip Manolić, ključni Tuđmanov obaveštajac tog doba, ispričao je detalje tog atentata za hrvatske medije.

- U toj priči mi nismo bili glavni akteri - rekao je Manolić, pa dodao:

- Bio je to plan bosanskih tajnih službi, a naše su, samo neki njeni delovi, na određen način imale u tome udela, sve dok Milošević nije ojetio da se nešto događa pa je protestvovao kod Tuđmana... Pokušaj atentata dogodio se kad je pukla guma na vozilu u kojem se nalazio. Bila je to poruka da postoje i snage koje ga ne žele kao vođu... Centar priprema tog atentata bio je u Srbiji, a glavni akteri su bili iz radikalne opozicije kojoj je Milošević smetao.

Manolić otkriva pozadinu slučaja i komunikaciju između Tuđmana i Miloševića:

- Srpska služba je nanjušila da se nešto sprema. Kao i svaka takva služba, brinuli su se za šefa i čuvali ga, ali nisu uspeli saznati ko mu među njima tačno radi o glavi. Bili su to ljudi iz njegove najbliže okoline. Toga dana kad je Miloševiću eksplodirala guma na automobilu, ja sam bio u Zagrebu. Istim kanalima kojim sam do tada komunicirao, do mene je došla vest o pokušaju atentata. Pre pokušaja atentata predsednik Tuđman i Milošević su razgovarali i u tom razgovoru Milošević je Tuđmanu dao do znanja kako zna da se na njega sprema atentat. Rekao mu je da zna da ima neprijatelje u svojoj bližoj okolini. Tuđman mu je kratko i jasno uzvratio: "Mi ne učestvujemo u toj akciji!". Zbog saznanja koje smo imali Tuđman me poslao u Grac da kažem Radovanu Karadžiću i Koljeviću da smo čuli šta se sprema. Čekao sam da sastanak završi i, kad smo izašli iz zgrade, povukao sam Karadžića u stranu i u četiri oka mu šapnuo šta mi je naložio predsednik Tuđman. On je kratko uzvratio: "Već smo obavešteni". Verujem da su posle saznali ko mu je i kako smestio - prisetio se Josip Manolić ove epizode.