Miloje Šćepanović, policajac iz Nikšića, za "Alo!" objasnio zašto nije hteo da tuče sugrađane

Iako mu je ovaj posao bio jedini izvor prihoda, značku je vratio jer, kako kaže, "kao Hristov vojnik, pravoslavac i čovek nije mogao da udara na svoju braću i bude protiv svog naroda" koji je samo okupljajući se ispred hrama izražao revolt zbog sramnog zakona koji je usvojila crnogorska skupština prethodnog dana.

Titula heroja njemu je isto veče dodeljena, pokrenute su peticije da se ovaj čovek odlikuje najvišim oredenom SPC, poznati crnogorski guslar opevao je njegov čin, a Miloje o svom podvigu govori veoma skromno i ističe da nije mogao ni da sluti da će on izazvati toliko reakcija u javnosti...

- Došlo do sukoba ispred Hrama Svetog Vasilija u Nikšiću. Svi oni koji su to veče bili na drugoj strani bili su moji drugovi, prijatelji, komšije, braća. Nisam mogao da udarim na njih, da primenjujem silu. Bilo je jako teško, sa jedne stane kolege policajci i ja, sa druge strane narod kojem ja takođe pripadam. Ja ne mogu da ostavim kolege, a ne mogu protiv verujućeg naroda. Kako ja kao pravoslavac da udaram na svoju braću? U tom momentu sam znao šta mi je raditi, shvatio sam da je došlo vreme da se izljubimo i pozdravimo, da vratim značku i kažem "aj zdravo, odoh ja kući". Nisam se uopšte premišljao pre nego što sam napustio posao.

Jeste li razmišljali o egzistenciji, ipak nemate drugi posao?

- Nisam, imam oca Vasilija, imam brata, snaćićemo se, nećemo umreti od gladi. Kopaću kanale, čistiti ulice ako treba, nešto ću raditi, ništa meni to nije strašno. Inače, otac, brati i kum Dalibor su me podržali i potpuno razumeli. Voleo sam ovaj posao, ali svoj narod i svetinje volim više.

Kako su u tom momentu reagovale vaše kolege policajci? Šta vam je rekao starešina?

- Verujete u tom momentu je bio potpuni muk, niko od kolega nije smeo ništa da progovori, ni da podrži, ni da kritikuje. Bila je to totalna tišina, a šta im je bilo u srcu i u glavi tada, to ne mogu znati. Ja sam rekao "ljudi praštajte, ja ovo ne mogu" i napustio sam stanicu. Starešini sam predao oružje i značku, pokušao je da me zaustavi, kada je video da ne može, pružio mi je ruku i rekao "Čast mi je što sam radio sa tobom" i ja sam njemu rekao "I meni je čast što sam radio sa tobom". Ni sa njim ni sa drugim starešinama nisam imamo problem nikada, ali po ovom pitanju mi ne možemo da se razumemo više, ja više njihova naređenja ne mogu ispunjavati.

Neko od vaših dojučerašnjih kolega pretukao je i vladiku Metodija, on je sada zadržan na VMA?

- Nažalost jeste, nadam se da će vladika biti dobro jer sam čuo da je ozbiljno povređen. Ali ja sam sa tim poslom završio, više im nisam kolega.

Ljudi širom Crne Gore, Srbije i regiona su oduševljeni vašim postupkom, nazivaju vas herojom?

- Ma kakav crni heroj, daleko sam ja od toga. Čuo sam za pesmu koju su o meni ispevali, naravno da mi je drago, ali ja sam običan čovek. Nisam političar da se sad reklamiram i hvalim, u politiku se u životu ne bih mešao, to ne podnosim.