Ljudi su postali podli i zli: Kukala nam majka!

Bilo da se dotakne muzike, režije, scenarija ili glume, podjednako jako pleni svojim talentom.

Autor je scenarija za mnoga poznata ostvarenja, poput „Lepa sela lepo gore“, „Vratiće se rode“, „Rat uživo“, režirao je čuvenu „Složnu braću“, a podjednako dobro se snašao u ulozi glumca u ovim, ali i mnogim drugim projektima. Poslednjih meseci Nikola Pejaković Kolja našao se u centru pažnje zbog serije „Kosti“, drugog dela trilogije koja je vezala milione gledalaca za male ekrane.

Kada ne snima serije i filmove, onda u studiju vredno radi na svojoj muzici koju objašnjava kao nešto slično bluzu.

Pandemija koronavirusa, kako kaže, nije mnogo poremetila njegov život.

- Shvatio sam da sve ide onako kako treba da ide. Ja ionako živim ispod radara, radim svoj posao i trudim se da ne učestvujem u ovom maskenbalu. Nekad moram da se promuvam, ovde-onde, ali sve ređe... Žao mi je što sam dočekao da vidim kako se zlo rađa, kako ljudi udaraju na ljude, podlo i kukavički. Ali s druge strane, shvatam da su ljudi kojima verujem bili u pravu. Ljudi, odnosno sveci.

Da li mislite da je svetu bilo potrebno jedno takvo uzdrmavanje?

- Ovo je tek početak.

Šta smatrate svojim najvećim dostignućem?

- Porodicu. Mada, veliko je pitanje da li je to moje dostignuće...

Šta mislite da je najjači okidač zbog kojeg se publika toliko saživela sa serijom „Kosti“?

- Ljudskost. Ljudskost koja zrači s ekrana. Istinitost i lepota katarze.

Jedan veliki segment serije je pokajanje. Da li je možda u pokajanju ključ za društvo bolje od ovog danas?

- Ključ je u veri. U veri u Boga. Kad odustanete od pravoslavlja, kad veru zameni cinizam i đavolska nauka, kad ljubav zameni kez tolerancije, kad pod ljudska prava guramo nemoral i bolest - dobijamo početak kraja civilizacije. Gledamo pravo u užas.

Kada biste imali moć da promenite jednu stvar u svetu u kojem živimo, šta bi to bilo?

- Ne bih menjao ništa. Sve ide kako treba, nizbrdo...

Serija „Porodica“ je izazvala ogromnu pažnju javnosti i ponovo otvorila rane devedesetih godina. Kako vi sa ove vremenske distance gledate na taj period?

- Ja devedesete vidim kao zanimljive i plodne godine... Jedva sam ih preživeo, ali, ipak, drage su mi.

Koji politički događaj iz bliske prošlosti bi vama kao scenaristi i reditelju bio zanimljiv da o njemu snimite seriju ili film?

- To je poslovna tajna. Ali, generalno, čovek se uvek bavi sobom: svojim strahovima, tajnama, problemima... Koja god tema da je na tapetu, pisac ipak piše o sebi i svojoj muci.

Uprkos pandemiji, publika je uspela da uživa u vašim koncertima. Da li muzika može da nas spase tame u koju nas kovid gura?

- Muzika, kao i svaka umetnost, vodi nas ka istini. Lepota leži u istini. Kad osetiš istinu, kad te dah lepe istine dodirne, čovek zaplače, srce zatreperi, priroda se zagrcne... Umetnost je puteljak prema Bogu.

U čemu se krije spas svih nas, ako ga ima?

- U smirenju.