Komšijama će vladati upravnici s licencom!

Naime, nacrt novog zakona o stanovanju o kojem se trenutno vodi javna rasprava, a čije se usvajanje očekuje do kraja godine, predviđa da će svi predsednici skupština stanara u zgradama sa 30 i više stanova koji žele da ostanu na toj poziciji morati da polože ispit za profesionalnog upravnika do Nove godine, u suprotnom, moraće da napuste funkciju. Takva odluka izazvala je oprečna mišljenja. Dok jedni smatraju da im ne treba „neko treći“ da im menja sijalice i vodi brigu o zgradi, drugi su apsolutno otvoreni za saradnju.

Zakon će doneti efikasan mehanizam upravljanja zgradama, znaće se ko njima upravlja, kakve su mu obaveze, a kakve su obaveze stanara stambene zgrade. Profesionalci će dobijati licencu od Privredne komore Srbije, koja će organizovati i polaganje ispita i voditi registar na njenoj internet stranici. Za sada se zna da je uslov najmanje srednja škola, poželjno je i iskustvo i volja za rad sa stanarima, a mogu se prijaviti sva fizička i pravna lica. Za razliku od predsednika kućnih saveta, profesionalni upravnici će potpisivati pravni ugovor na neodređeno vreme, primaće platu koju će finansirati stanari, najverovatnije po 300 dinara mesečno. Sa svoje strane, upravnici će imati obavezu da bar jednom godišnje polažu račun stanarima o svemu urađenom.

Međutim, oni koji sada obavljaju funkciju kućepazitelja ne gledaju blagonaklono na ovu novinu.

- Već 10 godina sam predsednica kućnog saveta zgrade sa 35 stanova. Mnogo toga smo uradili, okrečili zgradu i ulaz, postavili nove poštanske sandučiće, uveli automatsko zaključavanje vrata i senzorno paljenje svetla. Imamo savršenu čistačicu, zahvaljujući kojoj nam zgrada blista, i svi koji dođu u našu zgradu oduševljavaju se izgledom. Pitam se šta će nama profesionalni upravnik, kada funkcionišemo i bez njega - pita se Aleksandra M., predsednica skupštine stanara jedne beogradske višespratnice.

S druge strane, Aleksandar Ribać, generalni sekretar Udruženja „Klub predsednika skupština stanara“, objašnjava da će to sprečiti propadanje zgrada i omogućiti konačnu naplatu potraživanja za održavanje zgrada.

- Upravnici će imati obavezu da brinu o imovini van stanova, da se staraju o održavanju zgrade i parcele, da učestvuju u obnavljanju zgrade. Činjenica je da je kod nas svega 20 odsto zgrada u dobrom stanju i o kojima se vodi računa. Sadašnji predsednici kućnih saveta koji žele to i da ostanu mogu jednostavno da se prijave za licencu, ali će sada zbog toga imati obavezu da posvete više energije i vremena kako bi to opravdali. S druge strane, mnogi stanari često odbijaju da učestvuju u troškovima održavanja, a uvođenjem novom zakona neće moći to da odbiju jer će u suprotnom dug naplaćivati privatni izvršitelji - objašnjava Ribać, dodajući da u zgradama gde stanari u roku od 60 dana ne izaberu upravnika, opština će uvoditi prinudnu upravu, koja će sazvati stambenu zajednicu, koja će ga izabrati. Opština će te poslove prepustiti firmama na tenderima.

Zgrade koje imaju manje od 30 stanova moraće takođe da imaju upravnika, doduše, ne profesionalnog. On će takođe imati pravo na naknadu za rad, ali o tome će odlučivati skupština stanara. Mandat će mu trajati četiri godine, nakon čega može biti ponovo biran.