Kolege pripiti dolaze na posao, pa onda pipaju nos ili se češu za genitalije! Nećete nikada više tamo kupovati!

 

Neki radnici u pekarama ne vode mnogo računa o higijeni, priča jedan od njih. Neki od njih rade i stvari zbog kojih ćete dvaput razmisliti da li ćete i dalje kupovati pecivo. Nije tajna da je rad u pekarama veoma težak, i uglavnom malo plaćen posao. Mnogi radnici su veoma ogorčeni zbog uslova u kojima rade, ali tu uglavnom ispaštaju mušterije.

– Da znate šta se sve radi iza zatvorenih vrata, nikada više ne biste svratili u pekaru – počinje svoju priču jedna od radnica jedne beogradske pekare. Da higijena u pekarama nije na zavidnom nivou, svi znamo, ali neke činjenice nas zaista teraju na odluku da više nikada tamo ne kročimo. J. Z, mladić iz Beograda i radnik u pekari objašnjava da cena ne garantuje sigurnost.

Bureci od 100 dinara i pice od 120 dinara koje kupujete u pekari uglavnom se proizvode u prostorijama po kojima bubašvabe gmižu doslovno u rojevima, a protrči tu i tamo neki miš pa i pacov. Radio sam u pekari u kojoj počneš da praviš sendviče (oni fini „posni“ i slični sendviči u celofanu koji koštaju preko 100 dinara) i ako ti uđe mušterija ti moraš te napola spremljene sendviče da ostaviš na 5 minuta, a kada se vratiš, po njima gmiže 10-ak bubašvaba – priča sa gađenjem J. Z.. Pored toga, radici u pekarama nekada namerno ne vode računa o higijeni.

– Dešavalo mi se više puta da dođem pripit na posao i često nesvesno pipam nos ili se češem za genitalije. Znate kolege bukvalno stavljaju ruke u gaće i posle mese testo, retko ko tu pere ruke. Takođe, mnogi radnici imaju gljivice na rukama koje dobiju od testa, i ne nose rukavice već sa takvim prstima nastavljaju sa radom. To je zaista užasno, ali nažalost veoma istinito – priča J. Z.

Još jedna radnica pekare u Beogradu kaže kako je bila zgrožena ponašanjem svojih kolega na poslu, nakon čega je i ubrzo dala otkaz.

Pored pekara, najveću opasnost predstavljaju restorani, kao i lokali koji spremaju „fast food“ hranu.

– Moj dečko je radio u jednom fensi restoranu i sećam se da mi je rekao da je ispred njega protrčalo par pacova. Pored toga, namirnice u restoranima se čuvaju na neadekvatan način (stoji oljušten krompir u vodi u frižideru po 2 dana, koriste se suhomesnati proizvodi kojima je istekao rok, itd.) Od tada izbegavam restorane svake vrste – priča M. N.

Kada sledeći put ogladnite ili vas zaboli glava, razmislite o varijanti da sami sebi spremite hranu!