Kako je Tito zavrnuo Srbiju za ratnu odštetu Nemačke, od koje je trebalo da dobijemo 355 milijardi!

U Evropi je ponovo aktuelizovano pitanje ratne odštete tokom Drugog svetskog rata posle prošlonedeljne posete nemačke kancelarke Angele Merkel Poljskoj. Da li će i Srbija pokrenuti pitanje nemačkog duga u iznosu približnom sadašnjih 355,13 milijardi dolara, i ako ne, kakva je uloga Josipa Broza Tita i nemačkog kacelara Vilija Branta bila u tome?

Naime, više od 70 godina kasnije, poljski premijer Mateuš Moravijecki i predsednik Andžej Duda smatraju da pitanje reparacije nikada nije formalno završeno, zbog čega oni i dan danas očekuju isplatu 85 milijardi dolara, novčano, robno ili nekom drugom uslugom.

Grčki premijer Aleksis Cipras takođe ne odustaje od naplate odštete za nacističku okupaciju i od Berlina traži obeštećenje od oko 278,7 milijardi evra.

Statistika pokazuje da je u Drugom svetskom ratu Jugosloviji načinjena višestruka šteta u ljudstvu - 1.685.000 poginulih građana prosečne starosti od 22 godine, 425.000 građana onesposobljeno je za rad, 170.000 ljudi oterano u zarobljeničke logore, 320.000 ljudi internirano u koncentracione logore, 270.000 ljudi odvedeo na prinudni rad, infrastrukturi - uništeno je ili trajno oštećeno 6.690 zgrada i javnih ustanova, 59.810 gradskih stambenih objekata, 372.660 seoskih zgrada, privredi - a sličnu sudbinu je dočekalo i 237 rudnika, 251 električna centrala, 3.438 raznih industrijskih preduzeća, 29.000 zanatskih radnj, 6.100 kilometara železničke pruge, 68.000 kilometara puteva, 3.573 mosta, 56 brodova duge plovidbe, motorna vozila i avioni iz civilnog vazduhoplovstva, trgovačka i hotelska skladišta, mašine, alati, sirovine, gotova roba...

Advokat Dragan Novović, predsednik UO Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata (koje više nema svoju kancelariju) i koordinator Vladine komisije za procenu ratne štete (koja je izgubila mandat 2010. godine), za Telegraf kaže da je Srbiji isplaćen tek jedan promil od 10 odsto ukupne reparacione mase koja je Jugoslaviji pripala na Pariskoj konferenciji u januaru 1946. godine gde su su se nalazili i predstavnici SAD, Francuske, Engleske, Belgije, Holandije...

- Državna komisija FNRJ je ratnu štetu procenila na 46,9 milijardi američkih dolara, od čega je 85 odsto te brojke procena štete prema Srbiji. Vrednost te sume danas bi iznosio oko 355,13 milijardi dolara - objašnjava Novović i dodaje da je glavni i jedini problem to što Jugoslavija (odnosno Srbija kao naslednica) i Nemačka nikada nisu potpisale mirovni sporazum jer bi tada stvar morala da se stavi na dnevni red i reši kao i u slučaju država saveznica.

Novović kaže da su naši ljudi samo po osnovu prinudnog rada za četiri do pet godina u logorima trebalo da dobiju preko 290 milijardi dolara.

- Nemački Savezni sud doneo je presudu 1996. godine, što je bio jedan presedan, dozvolili su jevrejskim radnicima da pojedinačno mogu da tuže Nemačku za naknadu za prinudni rad koji su ostvarili za vreme zarobljeništva tokom Drugog svetskog rata. Na osnovu te presude se otvorila jedna mogućnost koja do tada nije postojala u međunarodnom pravu da - pojedinac bude subjekt međunarodnog prava.

- Nemačka je od 2000. do 2010. godine po Zakonu o formiranju fondacije "Sećanje, odgovornost, budućnost" isplatila oko 7.500 ljudi koji su bili u koncentracionim logorima. Međutim, ne i ratne vojne zarobljenike, civile za odmazde, streljanja, vešanja i spaljivanje imovine. Tako je napravljena jedna diskriminacija među žrtvama, zbog čega oko 200.000 preživelih, ali i naslednika preminulih, i dalje čeka na pravdu - naveo je Novović.

On je u čitavu borbu ušao zbog svoje porodice, tačnije 11 članova, uključujući i oca Ratka Novovića, koji su ratne godine proveli u logorima Norveške i Nemačke.

- Moj otac se zaklinjao da neće umreti "dok mu ti gadovi što su mi svašta radili, lomili mu rebra i grudi", kako je pričao, ne plate svaki dinar. Nažalost, to nije dočekao - priča neutešni Novović i naglašava da ratni zločin u pravu nikada ne zastareva i da će žrtve i njihovi naslednici kad tad naplatiti ono što im pripada.

Šta je razlog zbog kog Srbija nije dobila obeštećenje objašnjava profesor istorije u Računarskoj školi u Beogradu Aleksandar Glavnik, koji je inače magistrirao na temi ratne reparacije.

- Posle rata bila je formirana Međusaveznička komisija za reparacije u koju su ulazile sve zemlje pobednice nad Nemačkom, s tim što je Sovjetski savez bio priča za sebe. Mi smo ulazili u reparacionu masu sa SAD, Francuskom, Engleskom, Belgijom, Holandijom... Bila je formirana tabela gde je procentualno bilo predstavljeno koliko će koja zemlja dobiti udeo u reparacionoj masi u zavisnosti od procenjene težine učešća, važnosti učešća, gubitaka itd. Jugoslavija je bila pri samom vrhu te liste, na 4. ili 5. poziciji i dogovoreno je da se reparacije isplaćuju u mašinama, postrojenjima...

- Ipak, zapadni saveznici su svesno išli na drastično smanjivanje ukupne reparacione mase, pošto im je interes bio da se zapadni deo Nemačke ne oslabi suviše, kako bi se sprečilo postepeno širenje komunizma i komunističkih ideja. Poznato je koliko su para Amerikanci kroz Maršalov plan namerili da se slije na naše prostore. Poenta je da je drastično smanjena ukupna reparaciona masa, a kada se stvar vremenom razvodnila, kada je nemačka krenula putem zapadnih integracija, posle par godina su potpuno prestali sa isporukama- objašnjava Glavnik.

Kako kaže, nameće se čuvena teza o tome šta su u ime država ugovorili Tito i Brant, prilikom potpisivanja Brionskog sporazuma 1963. godine.

- Ugovoren je jedan jako povoljan kredit za Jugoslaviju koji smo mi vratili, ali je možda i napravljen sporazum o "prebijanju duga" - mi njima ratnu odštetu, oni nama odštetu zbog proterivanja "folksdojčera" iz Vojvodine - kaže Glavnik koji smatra da je ovaj istorijski pode završen.