Kako je epidemija uticala na najvažnije odluke Srba: Posledice virusa koje će ostaviti duboki trag u našem životu

Teže je bilo u nesigurnim vremenima i upustiti se u nadogradnju znanja putem sticanja doktorata, naročito tamo gde je ova vrsta učenja zahtevala i praksu koja je bila onemogućena zbog pandemijskih uslova i mera. Manje je beba došlo na svet, ali se i dalje priča o bebi-bumu koji nas čeka nakon pandemije i vremena koje su brojni parovi provodili milom ili silom prilika u domovima.

Statistički podaci pokazuju da je tokom 2020. godine u Srbiji došlo do drastičnog smanjenja broja sklopljenih brakova, ali i primetnog pada broja razvoda. Za isti vremenski period smanjen je broj živorođenih u Srbiji za 2,8 odsto dok broj umrlih beleži rast u odnosu na prethodnu godinu za čak 13,9 odsto, što je, prema rečima stručnjaka, direktna posledica trenutne epidemiološke situacije.

Samo 25 brakova

Broj sklopljenih, ali i razvedenih brakova u prestonici tokom prošle godine znatno je smanjen u odnosu na prethodni period. Prema podacima beogradskog Sekretarijata za upravu, tokom 2020. godine sudbonosno "da" izgovorilo je 5.788 parova, što je za oko 3.000 manje u odnosu na 2019. godinu, dok je tačku na zajednički život odlučilo da stavi 2.406 supružnika, odnosno 333 manje u na prethodnu godinu.

Nadležni u matičnim službama kažu da je tokom aprila kada je u našoj zemlji na snazi bila vanredna situacija u Beogradu sklopljeno samo 25 brakova. Venčanja su obavljana isključivo u zgradama opština, samo u prisustvu mladenaca, kumova i matičara i uz poštovanje svih propisanih mera, a prema rečima nadležnih, malo je onih koji su otkazali venčanje, već su uglavnom pomerali termin u nadi da će moći ovaj svečani čin da proslave kako to i dolikuje.

Minimum u Subotici

U Subotici je prošle godine sklopljeno ukupno 417 brakova, što je u odnosu na 2019. godinu manje za 180. Venčanje je otkazao čak 121 par, a subotički matičari su u aprilu zaključili samo pet brakova, što nije zabeleženo u novijoj istoriji grada.

Epidemija virusa korona u Nišu definitivno je uticala na smanjenje broja sklopljenih brakova, ali ne i na broj razvoda.

U Kragujevcu je prošle godine usled pandemije virusa korona smanjen broj venčanja, ali i razvoda u odnosu na 2019. godinu. Prema podacima tamošnje Gradske uprave, tokom 2020. u Kragujevcu su sklopljena 593 braka, a razvelo se 337 parova.

Broj onih koji su odlučili da stanu na ludi kamen u Kragujevcu smanjen je u odnosu na 2019. godinu skoro za polovinu.

U Čačku su se u 2019. godini za brak odlučila 582 para, a u 2020. godini pred matičara je stalo njih skoro upola manje, odnosno 368. Razvoda u 2019. godini u Čačku je bilo 130, a lane je 152 okončalo svoj brak.

Nikad manje u Novom Sadu

U 2020. godini venčalo se 1.331 novosadskih parova, za skoro trećinu manje u odnosu na godinu ranije kada je venčano 1.791 parova, što je, prema rečima nadležnih iz Gradske uprave, direktna posledica pandemije virusa korona.

Kako smatraju, ovaj pad broja venčanih nije samo posledica gotovo dvomesečnog vanrednog stanja, nego i toga što su tokom većeg dela godine bila zabranjena masovna okupljanja, te su mnogi parovi odlučili da pričekaju kraj pandemije kako bi stali na ludi kamen. Prema podacima Osnovnog suda u Novom Sadu, prošle godine razvedeno je 515 brakova a 2019. godine 734.

Manje rođenih, više preminulih

U Srbiji je u periodu januar−decembar 2020. broj živorođenih iznosio 61.693. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 63.484, beleži se pad od 1.791, odnosno za 2,8 odsto, pokazali su najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Broj umrlih u Republici Srbiji u 2020. iznosio je 114.954, a 2019. godine 100.963, te se beleži rast od 13.991 ili za 13,9 odsto. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u novembru, kada je umrlo 10.835 ljudi, a u istom mesecu 2019. godine 7.992.

Očekivanja u porodici

Nebojša Savić iz Udruženja za očuvanje i razvoj porodice "Brak i porodica" kaže da podaci o broju razvedenih i sklopljenih brakova ne treba da čude, zato što je upravo to i očekivano u ova krizna vremena.

- Bez obzira na to što još nema zvaničnih podataka za celu Srbiju, očekivalo se da će biti smanjen broj razvedenih brakova, pogotovo u ruralnim sredinama. Naša istraživanja su pokazala da ljudi ostavljaju po strani nerazjašnjene konflikte u doba krize i čekaju da se situacija vrati u normalu, pa tek onda otkrivaju prave unutrašnje namere. S druge strane, često biva da se ljudi svađaju zbog gluposti i to shvate i uozbilje se tek u vremenu krize. To nam se desilo 1999. godine za vreme bombardovanja. Kome je tada bilo do razvoda? U tim situacijama ljudi prelaze na mod preživljavanja i čekaju bolja vremena za velike poteze - objašnjava Savić.

On tvrdi da je vidno smanjen broj razvoda brakova u ruralnim sredinama, jer brak tamo predstavlja dobru tekovinu tradicije i tamo se ljudi ređe odlučuju na razvod, a da lošu statistiku što se razvoda braka tiče potpiruju mladi, pogotovo u većim gradovima.

Ono što ga je, kako kaže, najviše razočaralo a za šta je svim srcem navijao jeste smanjen broj novorođenčadi u našoj zemlji.

- Mnogi su govorili o tome da krajem 2020. godine možemo očekivati veći prirodni priraštaj zbog karantina tokom vandredne situacije. Ja nisam stručnjak u toj oblasti, ali sam se tome nadao i navijao za bebe. Nažalost, statistika nas je demantovala i obistinila su se ona predviđanja da ćemo iz godine u godinu imati sve manje beba, a sve više umrlih - zaključio je Savić.

Manje disertacija

Prema zvaničnim podacima Nacionalnog repozitorijuma disertacija u Srbiji (NaRDuS), broj odbranjenih doktorskih disertacija u našoj zemlji ove godine opao je za više od 60 odsto u odnosu na prošlu godinu. U 2019. godini oko 1.000 akademaca steklo je zvanje doktora nauka, dok se prošle godine tom laskavom titulom okitilo tek oko 300 doktoranada.

Predsednica Sindikata visokog obrazovanja Srbije prof. dr Dragana Latković smatra da je trenutna epidemiološka situacija ove godine znatno uticala na smanjenje broja odbranjenih doktorskih disertacija.

- Poslednjih par godina generalno je primećen trend smanjenja broja doktoranada, pa samim tim i broja odbranjenih disertacija. Ono što je specifično za ovu godinu svakako je trenutna epidemiološka situacija, a najmanje su stradali fakulteti na kojima se izučavaju društveno-humanističke nauke. Doktorandi na tim fakultetima su još i mogli kod kuće da uz pomoć mentora i predmetnog profesora pišu svoje naučne radove i da uz pomoć adekvatne literature, ukoliko su uspeli da je nabave, rade potrebna istraživanja, dok je u isto vreme situacija bila mnogo komplikovanija s fakultetima na kojima se izučavaju biotehničke nauke gde se prave eksperimenti i istraživanja na terenu - tvrdi dr Latković.