"Kako ću bez mog Mire!": Sestra upokojenog Irineja skrhana bolom
Dao bih mu od života da dočeka osvećenje crkve!
Tanjug
Stanovnici Vidova su u svojim domovima.
Slušaju vesti o smrti čoveka, kome, kako kažu, neizmerno duguju. Tako je i u kući patrijarhove rođene sestre Milijanke Kovačević (86). Ona se teško kreće, pa nas je sačekao njen sin Slobodan (65), a tu su i snaha Gordana, kćerka Milijanka i unuka Andrijana, koje žive u Trnavi kod Čačka.
- Svih ovih dana bili smo u kontaktu. Čuli smo se dva puta dnevno. Ujutro i uveče. Pričali smo dugo. Stanje mu se menjalo iz časa u čas, čas dobro, čas loše. Pitao sam ga da li može da ide, a on kaže da može, ali mu preporučuju da, ipak, miruje - počinje priču Slobodan.
On kaže da čovek mora da zna da su to ozbiljne godine, ali je normalno da je njegovim najbližima i najteže:
- Da je moguće poklonio bih mu svoju godinu života samo da dočeka završetak gradnje i osvećenje naše crkve. Samo da je vidi, znam koliko bi mu to značilo. Ponosan sam što sam imao takvog ujaka. Irinejova rođena sestra Milijanka je u suzama:
- Ponosna sam. Brat mi je bio dobar i veliki čovek. Ali, sada sam izgubila sve. Bio je dobar prema nama, o svemu je brinuo. Rano smo ostali bez oca. Mene su ispisali iz škole, iako sam bila odličan đak, da bi se on školovao, ali je on sve opravdao. Istovarivao je ugalj da bi mogao da studira.
Dragan Gavrilović je poklonio zemlju za izgradnju crkve u Vidovu i patrijarh je obišao gradnju i zadovoljan je bio zbog toga:
- Teško smo primili ovu vest. Naš je. Sve je činio za nas. Najveći žal je što nije sačekao 28. avgust, Gospojinu, kada je njegov rođendan, i da zajedno proslavimo osvećenje crkve.
A njegov zet Milan Ilić, iz Trbušana, naglašava da su most, putevi, trofazna struja i ulično osvetljenje patrijarhova zasluga. Nije on to gradio, ali je njegov doprinos, kaže, bio presudan. Kod Dragana je i Srećko Gavrilović, sinovac Irinejov:
- Svi smo u žalosti, zbog smrti našeg velikana. Umro je naš Čiko. Svi u Vidovu zvali su ga Čiko, naravno izuzev onih s kojima je u srodstvu, pa im je ujak ili brat.
Tuga je i u kući Desanke Gavrilović, Irinejove snahe, supruge njegovog rođenog brata, pokojnog Vukomana:
- Ovo su za mene najgori i najtužniji dani. Izgubih sve, muža, sina Zorana, sada Bata, sin Predrag radi u Rusiji. Mnogo je teško. Ostala sam sama. Unuk Stefan je otputovao u Nemačku, gde radi, ali očekujem da dođe danas.
Tuga je prevelika, ali život mora da teče i mnogo je lakši kada imaš nekoga na kogasi ponosan i ko zauvek ostaje sa vama.
Pročitajte još: