"Kad je eksplodirala bomba, video sam da nemam desnu ruku, krv iz nje je liptala kao iz kabla...“
„Bila je to 107. kasetna bomba, poslednja koju je trebalo da uništimo tog dana. Samo što sam se spustio i kleknuo, još je nisam ni dodirnuo, a ona je eksplodirala. Onda sam video da nemam desnu ruku, krv iz nje je liptala kao iz kabla...“
screenshoot
Ovim rečima počinje ispovest penzionisanog podoficira i nosioca ordena za hrabrost Slađana Vučkovića (52) iz Niša, koji je u aprilu 1999. godine na Kopaoniku u eksploziji kasetne bombe ostao bez obe ruke. Vučkovićevo obraćanje na centralnoj manifestaciji obeležavanja Dana sećanja, preksinoć u Nišu, dirnula je sve prisutne, a u jednom trenutku suze nije mogao da zadrži ni sam predsednik Aleksandar Vučić.
Pročitajte još:
Vučković se, kao da je bilo juče, seća svih slika užasa koje je doživeo tog dana.
- Ne znam ni sam, neobjašnjivo je bilo kako sam ustao i potrčao iako mi je jedna noga bila skroz pokidana... Onesvestio sam se i probudio tek u bolnici posle operacije i video da pored desne nemam ni levu ruku, seća se Vučković.
Preporučujemo i ovo:
Najteže mu je u tom trenutku palo saznanje da neće moći da pomiluje po kosi svoju ćerku koja je tada imala 10 godina i petogodišnjeg sina, da ih uzme za ruke i prošeta. Teško mu je pala pomisao da će ga ljudi videti bez ruku.
- Ko zna šta bi bilo sa mnom da porodica nije stala uz mene. Kako deca, tako i moja supruga Dušica. Uvek ću pamtiti njene reči: „Ne sekiraj se što nemaš ruke. Uvek imaš moju ruku“. Ukućani mi pomažu da se obučem, vežem kravatu, u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, seća se Vučković. On veliki broj poslova i radnji poslova sam obavlja danas, kao što je javljanje na telefon, pijenje kafe, a posle nekoliko godina oslobodio se i proteza.
Preko svoje organizacije „Akcija i pomoć“ veoma je aktivan na međunarodnim konferencijama o zabrani kasetne municije.
- Veoma mi je žao što Srbija nije pristupila konvenciji o zabrani ove municije jer bismo tako imali pristup fondovima.
Nažalost, u Srbiji je još oko 2,5 miliona metara kvadratnih na 150 lokacija u 16 opština koji su kontaminirani eksplozivnim napravama, odnosno gde postoji sumnja da ih još ima. Na ovaj način bismo dobili znatna sredtva za njihovo uklanjanje - kaže Vučković.
On je apelovao na sva nadležna ministarstva i državne institucije da se pristupi ovoj konvenciji.
Vučković je kao takozvani BAN advokat, koji se bavi promociji zabrane kasetne municije, do sada govorio na konferencijama u Beču, Dablinu, Oslu, Laosu, Bejrutu, Ženevi, Velingtonu na Novom Zelandu... Poseban kuriozitet je to da je o ovom problemu govorio i u francuskom parlamentu.
- Kao svoj veliki lični uspeh doživljavam i to što sam se našao u serijalu kanala „US History“ - „100 nepoznatih ljudi koji menjaju svet“, kaže Vučković.
Neke rane ne leči vreme
Vučković kaže da je veoma emotivno doživeo trenutak obraćanja na centralnoj manifestaciji Dana sećanja u Nišu, kada su i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pošle suze dok je govorio o njemu.
- Naravno da sam emotivan jer, iako je prošlo 20 godina, neke rane ne leči vreme. Kao što je Vučić zaplakao, zaplakali su i mnogi ljudi u publici, zaplakala je i moja supruga koja mi pomaže u svim stvarima. Pomažu mi i moja deca, koja su sve to takođe doživela veoma emotivno. Poznajem mnogo ljudi, i one koji su bili u ratnim dejstvima ali i one koji su postradali kao civili i nikom nisu ništa skrivili. Činjenica je da su za tih 78 dana hteli da nas pobiju, niko kriv, ni deca ni civili koji su nastradali, kaže Vučković.