Jedan od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe

Evropa nostra, glas civilnog društva Evrope posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i Institut Evropske investicione banke objavili su juče listu 12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u najužem krugu za program "Sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope" za 2021. i među njima se nalazi i Manastir Dečani na Kosovu i Metohiji. Pored jedne od naših najlepših i najznačajnijih bogomolja, na listi su Zupčasta parna železnica na Ahenskom jezeru uTirolu (Austrija),

Zgrada bioskopa "Canko Cerkovski" (Moderno pozorište) u Sofiji (Bugarska), Groblje Mirogoj u Zagrebu (Hrvatska), Crkva Sen-Deni u O de Fransu (Francuska),Tvrđava Narikala u Tbilisiju (Gruzija), Zeleni pojas šuma i parkova u Kelnu (Nemačka), Pet južnih egejskih ostrva (Grčka), Vrt Đusti u Veroni (Italija), Palata Zenobio u Veneciji (Italija), Zgrada Glavne pošte u Skoplju (Severna Makedonija) i Kapela i isposnica San Huana de Sokueve u Kantabriji (Španija).

Izbor je napravljen na osnovu istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Panel je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, vlasti i nevladinih aktera, kao i dugoročnu održivost i društveno-ekonomski potencijal lokaliteta.

U delu saopštenja koji se tiče Dečana kaže se da "jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, čine manastir Dečane jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe. Izgrađen u prvoj polovini četvrtanestog veka, ovaj manastir Srpske pravoslavne crkve je takođe jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih spomenika u Evropi.

Manastirski kompleks okružen je bogatom šumom, koja zajedno sa njim čini jedinstven kulturni predeo i neodvojiv je deo manastirskog kulturnog nasleđa. Kontinuirano naseljen gotovo sedam vekova, Dečani su i danas funkcionalan manastir u kojem se redovno služi liturgija i u kojem živi aktivna zajednica od 25 monaha. Oni održavaju manastir i njegovu okolinu, čuvaju nematerijalno nasleđe monaškog života, i redovno dočekuju kako hodočasnike, tako i turiste”.

 

Dodaje se da je manastir 2004. upisan na Uneskovu Listu svetske baštine, dok je ovaj status 2006. godine proširen na još tri srpske pravoslavne srednjovekovne crkve i manastira na Kosovu – Gračanicu, Pećku patrijaršiju i Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, pod nazivom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu”. Od 2006. godine, sva četiri lokaliteta, uključujući i Dečane, takođe se nalaze na Uneskovoj Listi ugrožene svetske baštine.

Dalje se dodaje: "Od juna 1999. godine manastir Dečani je pod stalnim nadzorom i zaštitom mirovnih jedinica KFOR, pod vođstvom NATO pakta. I pored ovoga, manastir je u periodu 1999‒2007. godine četiri puta bio na meti napada lokalnih ekstremista i izložen oružanim minobacačkim napadima. ISIS je 2016. pokušao teroristički napad, koji je doveo samo do manje materijalne štete. Istovremeno, manastir Dečani suočen je sa ozbiljnim problemima koji prete da naruše njegovu prirodnu okolinu. Urbanistički plan lokalne samouprave nije usaglašen sa strogim pravilima Uneskove zaštite, kao ni sa važećim državnim zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa. Manastir je izložen stalnom riziku od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u njegovoj okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje. Pogotovo je opasan plan za izgradnju međunarodnog auto-puta koji bi prolazio pored same manastirske kapije.”

Prema obrazloženju stručne komisije „to je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod ovako snažnom vojnom zaštitom. Ipak, on predstavlja spomenik ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet, što potvrđuje i status na Uneskovoj Listi svetske baštine. Tužno je da su danas Dečani i njegovo nasleđe, kako kulturno tako i prirodno, kao i monaška zajednica, postali svojevrsni taoci nerešenog statusa Kosova. Stoga je nužno da se osigura puno poštovanje vladavine prava i da se posveti veća pažnja odgovarajućoj zaštiti ovog lokaliteta Svetske baštine u okviru aktuelnih pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”.

Listu 12 ugroženih lokaliteta koji su u užem izboru za program „Sedam najugroženijih” sastavio je međunarodni Savetodavni odbor koji čine stručnjaci iz domena istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planiranja i finansija. Konačna lista „Sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope“ 2021. biće objavljena u martu.

Program "Sedam najugroženijih" sprovodi "Evropa nostra" u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske komisije. Ovaj program, pokrenut 2013. godine, deo je kampanje civilnog društva da sačuva ugroženo nasleđe Evrope. Program ne obezbeđuje direktno finansiranje, ali obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa.